Винча

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За друге употребе, погледајте Винча (вишезначна одредница).
Винча
Vinca pogled iz vazduha.jpg
Поглед из ваздуха на Винчу
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2011.Раст 6.779
Географске карактеристике
Координате44°45′22″ СГШ; 20°37′07″ ИГД / 44.756° СГШ; 20.6185° ИГД / 44.756; 20.6185Координате: 44°45′22″ СГШ; 20°37′07″ ИГД / 44.756° СГШ; 20.6185° ИГД / 44.756; 20.6185
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Винча на мапи Србије
Винча
Винча
Винча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11351
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Винча се налази на 14 km удаљености од Београда, поред пута Београд–Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада градској општини Гроцка града Београда. Према попису из 2011. било је 6.779 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и захвата површину од 10 хектара. Током ископавања, 1908. године под вођством чувеног професора Београдског универзитета др Милоја Васића, откривене су бројне куће, земунице са остацима материјалне културе праисторијског човека.

Сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи (у раздобљу од око 4500. до 3200. пре наше ере), садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накит од разних врста материјала и безброј других предмета и уметничких дела израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области - из средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.

Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.

Винчанска култура била је у зениту развоја до 3800. године п. н.е., све док се нису појавиле заједнице које су развиле нове привредно-друштвене односе, засноване на сточарству и обради бакра и злата.

Поред археолошког налазишта, Винча је позната и по манастиру Ваведење из XV века, као и Институту за нуклеарна испитивања "Винча". На територији насеља Винча налази се и једна од највећих дивљих депонија у Србији.

Овде се налази ОШ „Никола Тесла“ Винча.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Винча живи 4536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (37,0 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.767
1953. 2.047
1961. 2.247
1971. 2.280
1981. 3.653
1991. 5.213 5.067
2002. 5.819 6.063
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 5.475 94,08 %
Црногорци
  
 85 1,46 %
Роми
  
 53 0,91 %
Југословени
  
 35 0,60 %
Македонци
  
 23 0,39 %
Хрвати
  
 22 0,37 %
Мађари
  
 14 0,24 %
Муслимани
  
 11 0,18 %
Бугари
  
 8 0,13 %
Румуни
  
 3 0,05 %
Словенци
  
 2 0,03 %
Немци
  
 2 0,03 %
Бошњаци
  
 2 0,03 %
Албанци
  
 2 0,03 %
Русини
  
 1 0,01 %
Руси
  
 1 0,01 %
непознато
  
 8 0,13 %


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 4
  
  
 4
80+ 35
  
  
 60
75—79 52
  
  
 87
70—74 81
  
  
 107
65—69 121
  
  
 126
60—64 153
  
  
 130
55—59 168
  
  
 147
50—54 256
  
  
 261
45—49 252
  
  
 250
40—44 224
  
  
 233
35—39 179
  
  
 214
30—34 189
  
  
 171
25—29 192
  
  
 211
20—24 231
  
  
 217
15—19 237
  
  
 235
10—14 206
  
  
 191
5—9 171
  
  
 166
0—4 140
  
  
 118
Просек : 37,0 38,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 359 483 496 575 969 1.430 1.831
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 265 388 368 534 174 71 18 7 4 2 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.374 709 1.519 76 67 3
Женски 2.453 549 1.515 299 87 3
УКУПНО 4.827 1.258 3.034 375 154 6
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.220 159 1 0 211
Женски 936 104 0 1 132
УКУПНО 2.156 263 1 1 343
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 33 143 215 40 164
Женски 9 28 227 37 31
УКУПНО 42 171 442 77 195
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 10 87 41 29 42
Женски 23 51 34 72 148
УКУПНО 33 138 75 101 190
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 40 1 0 4
Женски 37 0 0 2
УКУПНО 77 1 0 6

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Винча&oldid=23232943”