Винча

Винча
Винча;
	Поглед из ваздуха на Винчу
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2022.	6.924
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 22″ С; 20° 37′ 07″ И / 44.756° С; 20.6185° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Винча Винча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11351
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Винча се налази на 14 km удаљености од Београда^[1], поред пута Београд–Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада градској општини Гроцка града Београда. Према попису из 2022. има 6.924 становника (према попису из 2011. било је 6.779 становника).^[2]

Историја

Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и захвата површину од 10 хектара. Током ископавања, 1908. године под вођством чувеног професора Београдског универзитета др Милоја Васића, откривене су бројне куће, земунице са остацима материјалне културе праисторијског човека.

Сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи (у раздобљу од око 4500. до 3200. п. н. е.), садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накит од разних врста материјала и безброј других предмета и уметничких дела израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области - из средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.

Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.

Винчанска култура била је у зениту развоја до 3800. године п. н.е., све док се нису појавиле заједнице које су развиле нове привредно-друштвене односе, засноване на сточарству и обради бакра и злата.

Поред археолошког налазишта, Винча је позната и по манастиру Ваведење из XV века, као и Институту за нуклеарна испитивања "Винча". На територији насеља Винча налази се и једна од највећих депонија у Србији.

Овде се налази ОШ „Никола Тесла“ Винча.

Демографија

У насељу Винча живи 4536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (37,0 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.767
1953.	2.047
1961.	2.247
1971.	2.280
1981.	3.653
1991.	5.213	5.067
2002.	5.819	6.063
2011.	6.779
2022.	6.924

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	5.475	94,08%
Црногорци	85	1,46%
Роми	53	0,91%
Југословени	35	0,60%
Македонци	23	0,39%
Хрвати	22	0,37%
Мађари	14	0,24%
Муслимани	11	0,18%
Бугари	8	0,13%
Румуни	3	0,05%
Словенци	2	0,03%
Немци	2	0,03%
Бошњаци	2	0,03%
Албанци	2	0,03%
Русини	1	0,01%
Руси	1	0,01%
непознато	8	0,13%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	4
80+	35	60
75—79	52	87
70—74	81	107
65—69	121	126
60—64	153	130
55—59	168	147
50—54	256	261
45—49	252	250
40—44	224	233
35—39	179	214
30—34	189	171
25—29	192	211
20—24	231	217
15—19	237	235
10—14	206	191
5—9	171	166
0—4	140	118
Просек :	37,0	38,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	359	483	496	575	969	1.430	1.831

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	265	388	368	534	174	71	18	7	4	2	3,18

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.374	709	1.519	76	67	3
Женски	2.453	549	1.515	299	87	3
УКУПНО	4.827	1.258	3.034	375	154	6

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.220	159	1	0	211
Женски	936	104	0	1	132
Укупно	2.156	263	1	1	343

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	33	143	215	40	164
Женски	9	28	227	37	31
Укупно	42	171	442	77	195

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	10	87	41	29	42
Женски	23	51	34	72	148
Укупно	33	138	75	101	190

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	40	1	0	4
Женски	37	0	0	2
Укупно	77	1	0	6

Види још

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 58. ISBN 86-331-2112-3.
^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[британика_2-1] Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 58. ISBN 86-331-2112-3.

[2] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Гроцка
Насеља Гроцке	Бегаљица • Болеч • Брестовик • Винча • Врчин • Гроцка • Дражањ • Живковац • Заклопача • Калуђерица • Камендол • Лештане • Пударци • Ритопек • Умчари
Значајни објекти	Божићева кућа Влајковићева кућа Грочанска чаршија Карапешићева кућа Марковићева кућа Митровићева кућа ОШ „Илија Гарашанин“ ОШ „Свети Сава“ Панићева кућа Поповићева кућа Ранчићева кућа Римска гробница на локалитету Дубочај Римска гробница у Брестовику Смиљанићева кућа Споменик и спомен костурница у Ритопеку Теомировићева кућа Топаловићева кућа Цинцарска кућа Библиотека Института за нуклеарне науке
Верска здања у Гроцкој	Храм Светих апостола Петра и Павла у Врчину Манастир Рајиновац
Спорт у Гроцкој	ФК Лештане ФК Дунавац ФК Винча ФК Болеч ФК Подунавац Ритопек ФК Врчин
Грб градске општине Гроцка * Градска општина Гроцка