Пређи на садржај

Винча

Координате: 44° 45′ 22″ С; 20° 37′ 07″ И / 44.756° С; 20.6185° И / 44.756; 20.6185
С Википедије, слободне енциклопедије
Винча
Поглед из ваздуха на Винчу
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2022.6.924
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 22″ С; 20° 37′ 07″ И / 44.756° С; 20.6185° И / 44.756; 20.6185
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Винча на карти Србије
Винча
Винча
Винча на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11351
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Винча се налази на 14 km удаљености од Београда[1], поред пута Београд–Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада градској општини Гроцка града Београда. Према попису из 2022. има 6.924 становника (према попису из 2011. било је 6.779 становника).[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и захвата површину од 10 хектара. Током ископавања, 1908. године под вођством чувеног професора Београдског универзитета др Милоја Васића, откривене су бројне куће, земунице са остацима материјалне културе праисторијског човека.

Сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи (у раздобљу од око 4500. до 3200. п. н. е.), садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накит од разних врста материјала и безброј других предмета и уметничких дела израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области - из средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.

Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.

Винчанска култура била је у зениту развоја до 3800. године п. н.е., све док се нису појавиле заједнице које су развиле нове привредно-друштвене односе, засноване на сточарству и обради бакра и злата.

Поред археолошког налазишта, Винча је позната и по манастиру Ваведење из XV века, као и Институту за нуклеарна испитивања "Винча". На територији насеља Винча налази се и једна од највећих депонија у Србији.

Овде се налази ОШ „Никола Тесла“ Винча.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Винча живи 4536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (37,0 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.767
1953. 2.047
1961. 2.247
1971. 2.280
1981. 3.653
1991. 5.213 5.067
2002. 5.819 6.063
2011. 6.779
2022. 6.924
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.475 94,08%
Црногорци
  
85 1,46%
Роми
  
53 0,91%
Југословени
  
35 0,60%
Македонци
  
23 0,39%
Хрвати
  
22 0,37%
Мађари
  
14 0,24%
Муслимани
  
11 0,18%
Бугари
  
8 0,13%
Румуни
  
3 0,05%
Словенци
  
2 0,03%
Немци
  
2 0,03%
Бошњаци
  
2 0,03%
Албанци
  
2 0,03%
Русини
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
непознато
  
8 0,13%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 359 483 496 575 969 1.430 1.831


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 265 388 368 534 174 71 18 7 4 2 3,18
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 2.374 709 1.519 76 67 3
Женски 2.453 549 1.515 299 87 3
УКУПНО 4.827 1.258 3.034 375 154 6
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.220 159 1 0 211
Женски 936 104 0 1 132
Укупно 2.156 263 1 1 343
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 33 143 215 40 164
Женски 9 28 227 37 31
Укупно 42 171 442 77 195
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 10 87 41 29 42
Женски 23 51 34 72 148
Укупно 33 138 75 101 190
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 40 1 0 4
Женски 37 0 0 2
Укупно 77 1 0 6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 58. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]