Вирак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

вирак, госпин плашт
Lady's Mantle Alchemilla vulgaris 2816px.jpg
Alchemilla vulgaris
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Племе:
Потплеме:
Род:
Биномијално име
Alchemilla vulgaris

Вирак (вркута, ситна росница, бисерак, госпин плашт), Alchemilla vulgaris, је зељаста биљка из породице ружа (Rosaceae).

Научно име потиче:

  • рода - из арапског језика од речи alkemelych, што значи небеска роса
  • врсте - из латинског језика од речи vulgaris = обичан.

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка са дебелим, хоризонталним кореном. Приземни листови су сакупљени у розету из које израста стабло високо до 50 cm, усправно или полуусправно и длакаво. Листови су округласти усечени звездасто на 7-11 режњева чији су ободи исецкани или назубљени. Када је влажност ваздуха висока на ободима листова се јављају капљице воде (арапски alkemelych = небеска роса). Цветови су жутозелени, ситни, неугледни, без круничних листића.

Станиште[уреди]

Цвета од јуна до септембра, а расте на пашњацима, поред потока од брдских до планинских предела и веома је честа поговотово у југоисточној Србији.

Хемијски састав дроге[уреди]

Као дрога користи се надземни део биљке у цвету (Alchemillae herba), ређе само листови и имају слабогорак и опор укус.

Хемијски састав вирка није довољно изучен. Зна се да садржи:

Употреба[уреди]

Због садржаја танина користи се пре свега за површинско скупљање ткива (смирује упале коже и слузокоже), као средство против крварења а такође и код пролива и дизентерија. Улази у састав тзв. женског чаја који је лековит код крварења ван времена менструације.

Млади листови се при исхрани у природи могу користити за прављење чорби, пиреа и варива.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]