Вирица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вирица
Вы́рица
Kazan chearch in Virica.jpg
Виричка црква Казањске иконе Мајке Божије
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонГатчињски рејон
Основанпрви помен 1676.
Варошица од1938.
Стара именаДверници, Виресица, Виросица
Становништво
Становништво
 — 2015.12.493
Географске карактеристике
Координате59°24′40″ СГШ; 30°20′50″ ИГД / 59.411111° СГШ; 30.347222° ИГД / 59.411111; 30.347222Координате: 59°24′40″ СГШ; 30°20′50″ ИГД / 59.411111° СГШ; 30.347222° ИГД / 59.411111; 30.347222
Временска зонаUTC+3
Вирица на мапи Русије
Вирица
Вирица
Вирица на мапи Русије
Вирица на мапи Лењинградске области
Вирица
Вирица
Вирица на мапи Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број188380–188382
Позивни број+7 81371
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 218 554
ОКТМО код41 618 154 051
Веб-сајт
vyritsa-adm.ru/

Вирица (рус. Вы́рица) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Гатчињском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 12.493 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1938. године.

Географија[уреди]

Вирица је смештена у источном делу Гатчињског рејона, на обалама реке Оредеж. Налази се на око 32 километра југоисточно од административног центра рејона Гатчине, и на око 84 километра јужно од историјског центра Санкт Петербурга.

Код вароши се налази и мање вештачко Виричко језеро (на реци Оредеж).

Варошица је друмским саобраћајницама повезана са Гатчином, Волосовом, Тосном и Павловском.

Историја[уреди]

План села Вирице из 1885.

У писаним изворима насеље се први пут помиње на карти Ингерманландије Августа Бергенхајма из 1676. године, као село Веректа (карта је састављена према шведским документима, те отуда шведски назив Werektca).[1] На шведској карти провинције Ингерманландије из 1704. године насеље је означено као село Дорница (швед. Duårnitza).[2]

Као село Виресица (рус. Выресица) први пут се помиње 1844. године на карти западних делова Русије, Ф. Ф. Шуберта.[3] Према подацима из 1838. у селу су живела укупно 83 становника (34 мушкарца и 49 жена).[4]

Средином 19. века земља западно од савременог насеља називана је „Књажевом долином”, пошто су се ту налазила имања књажева из породице Витгенштајн. Савремено насеље настало је почетком 20. века спајањем неколико мањих околних насеља, а 1906. отворене су и прва сеоска школа и железничка станица. Прва црква у насељу подигнута је 1908. године, могла је да прими око 1.500 верника и била је посвећена светим апостолима Петру и Павлу.[5] Пет година касније саграђена је и црква посвећена чудотворној Казањској икони Мајке Божије (саграђена у класичном руском стилу). Према подацима из 1913. године, село Вирицу је чинило 27 домаћинстава.[6].

Године 1925. Вирица је добила званичан административни статус одмаралишта, а одлуком Президијума врховног совјета Русије од 27. новембра 1938. године добија званичан административни статус радничке варошице.[7]

Према подацима из 1935. године, у ансељу је живело 5.430 становника.[8] Током Другог светског рата насеље је било под окупацијом фашистичких јединица.

Панорамски поглед на Виричко језеро

Демографија[уреди]

Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши су живела 11.884 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 12.493 становника.[9]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
11.49713.66914.55413.63712.656[10]11.163[11]11.884[12]12.493

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ [http://www.aroundspb.ru/maps/ingermanland/1676/1676_inger4.jpg «Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г.]
  2. ^ «Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.
  3. ^ Спецкарта западной части России Ф. Ф. Шуберта. 1844 г.
  4. ^ Описание Санкт-Петербургской губернии по уездам и станам, 1838 г.
  5. ^ Православные храмы Ленинградской области
  6. ^ «Карта района манёвров» 1913 г.
  7. ^ Справочник истории административно-территориального деления Ленинградской области
  8. ^ Административно-экономический справочник по Ленинградской области. — Л., 1936, стр. 23
  9. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  10. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  11. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  12. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди]