Вировитица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вировитица
Naslovna Virovitica.jpg

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Вировитичко-подравска
Становништво
Становништво (2011) 14.663
Агломерација (2011) 21.327
Географске карактеристике
Координате 45°49′54″N 17°23′08″E / 45.831646330442965, 17.38554284992314
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 178,5 km²
Вировитица на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Вировитица
Вировитица на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Ивица Кирин
Поштански код 33000

Вировитица (нем. Wirowititz, мађ. Verőce) је град у Хрватској и административно средиште Вировитичко-подравске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.327 становника, а у самом насељу је живело 14.663 становника.[1]

Историја[уреди]

1234. године, краљ Бела IV је дао Вировитици повластицу слободног краљевског града. 1242. године опет исти краљ је дао исту повластицу Загребу, познатију као „златна була“, која је такође издана у Вировитици.

Своје посједе у Вировитици, где је провела део живота, имала је и Катарина Бранковић, као жена Улриха II Цељског.

За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу тзв. Војне крајине. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аусто-угарска војска на граници са Турском (Османско царство). Већина тих Срба је ту остала и после Првог светског рата а део је насељен из Херцеговине и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи Липовац). Ти Срби су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен[тражи се извор од 09. 2009.]. Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30 посто Срба[тражи се извор од 09. 2009.].

Становништво[уреди]

Град Вировитица[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 22.618 22.931 20.905 19.367 17.578 15.136 13.222 13.088 11.243 9.682 8.980 7.762 6.540 6.356 4.869
  • напомене:

Настао из старе општине Вировитица. Садржи део података општине Лукач у 1921.

Вировитица (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 15.589 16.167 14.991 13.032 11.696 9.411 8.051 8.701 9.366 7.025 6.688 6.175 5.379 5.501 4.093
  • напомене:

У 1991. смањено издвајањем делова насеља у самостална насеља Голо Брдо, Милановац, Пожари, Свети Ђурађ и Чемерница те дела подручја у насеље Подгорје. Садржи податке за насеље Корија у 1869. и у 1921., а за насеља Брезик (општина Лукач), Голо Брдо и Свети Ђурађ у 1921. До 1961. садржи податке за насеље Подгорје, а у 1981. податке за насеље Чемерница.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вировитица је имало 16.167 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
78.69
Срби
  
11.76
Југословени
  
3.67
Чеси
  
0.46
Мађари
  
0.40
Албанци
  
0.35
Македонци
  
0.24
Црногорци
  
0.23
Муслимани
  
0.17
Словенци
  
0.17
Немци
  
0.03
Роми
  
0.02
Русини
  
0.02
Италијани
  
0.01
Јевреји
  
0.01
Аустријанци
  
0.00
Руси
  
0.00
Словаци
  
0.00
Турци
  
0.00
Украјинци
  
0.00
остали
  
0.07
неопредељени
  
2.22
регион. опр.
  
0.06
непознато
  
1.32
укупно: 16.167

Спорт[уреди]

  • ФК Вировитица - је фудбалски клуб Вировитице игра у трећој жупанијска лиги у сезони 2005/2006
  • ФК Твин: је фудбалски клуб Вировитице такође игра у трећој жупанијска лиги у сезони 2005/2006

Референце[уреди]

  1. „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012.. 
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]