Вирџина (филм)
| Вирџина | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Жанр | драма |
| Режија | Срђан Карановић |
| Сценарио | Срђан Карановић |
| Продуцент | Ђорђе Милојевић Рајко Грлић Младен Коцеић Чедомир Колар Лоди Осард |
| Главне улоге | Марта Келер Миодраг Кривокапић Ина Гогалова |
| Музика | Зоран Симјановић |
| Сценограф | Никола Пајић |
| Сниматељ | Слободан Трнинић |
| Монтажа | Бранка Чеперац |
| Продуцентска кућа | Центар филм Београд Маестро филм Загреб РТВ Београд Constellacion Productions Париз UGC Images |
| Година | 1991. |
| Трајање | 101 минута |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српски |
| IMDb веза | |
Вирџина је југословенски филм из 1991. Режију и сценарио потписује Срђан Карановић.[1] [2][3]
Радња[уреди | уреди извор]
Радња филма се одвија крајем 19. века, у једном забитном селу Книнске крајине. Породице без мушког потомства сматране су уклетим и осуђеним на пропаст. Да би се спасле проклетства, те породице су једно од женске деце проглашавале „вирџином”, тј. мушкарцем, скривајући истину као породичну тајну. Филм прати причу једне такве породице. Тако и Тимотије, поглавар своје породице, одлучи да његова најмлађа кћи постане вирџина именом Стеван. Девојчица расте као дечак, од првих корака навикавана да поништи све женско у себи. Но, кад уђе у прво дјевојаштво заљуби се у младића...[2][3]
Сниман је у селу Полача код Книна.
Вирџине су постојале у Албанији, Далмацији и Црној Гори.[4][5]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Марта Келер | Стеван |
| Миодраг Кривокапић | Тимотије |
| Ина Гогалова Маројевић | Достана |
| Слободан Миловановић | Паун |
| Игор Бјелан | Мијат |
| Слађана Бебић | Анђа |
| Андријана Виденовић | Лаура |
| Нада Гачешић | Ранка |
| Вјенцеслав Капурал | Јосип |
| Марија Прскало | најстарија сестра |
| Мирко Влаховић | момак |
Награде[уреди | уреди извор]
- Филм је 1991. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.[2][6]
- Марта Келер је за улогу Стевана, добила награду Европске филмске Академије (Феликс) за најбољу споредну улогу.[7][2]
- Ниш 91'
- Цар Константин, 1. награда за главну мушку улогу Миодрагу Кривокапићу[2][8]
- Награда Ини Гогаловој за дебитантску улогу[2][8]
- Битољ 91' - Златна плакета за камеру[2]
Културно добро[уреди | уреди извор]
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911–1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Вирџина.[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Canby, Vincent (27. 3. 1993). „Reviews/Film Festival; A Girl Who Becomes a Boy, and Then a Woman”. New York Times. Приступљено 2016-03-01.
- ^ а б в г д ђ е „Вирџина”. База ХР кинематографије. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ а б „Вирџина”. Ртс. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ Упознајте последњу црногорску вирџину (Б92, 13. јун 2016)
- ^ Умрла Стана Церовић, последња црногорска вирџина (Б92, 2. август 2016)
- ^ „15. Фестивал филмског сценарија - награде и признања”. Фестивал филмског сценарија. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ European Film Academy, Winners 1991.Приступљено 09.11.2019.
- ^ а б „Историјат”. Филмски сусрети. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2021.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.