Висарион Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Висарион Павловић
Visarion Pavlović, bishop of Bačka.jpg
Датум рођења1670.
Датум смрти18. октобар 1756.(1756-10-18) (85/86 год.)
Место смртиНови Сад
Хабзбуршка монархија

Висарион Павловић (око 1670Нови Сад, 18. октобар 1756) је био епископ бачки 1731-1756.

Биографија[уреди]

Рођен је 1670. године или нешто после, није познато његово световно име пре монашења. У диптиху бачке епархије са почетка XIX века пише да је „родом из Сент-Андреје", али могуће да је то речено зато што је Висарион после Велике сеобе имао ближих веза са тим местом.

Замонашио се у Крушедолу 1705. и добио име Висарион, ту је провео више година. После тога је живео у манастиру Хиландару на Светој гори, ту је до 1720. био даскал (учитељ). У току 1720. године отишао је са још једним монахом у Пећку патријаршију код патријарха Мојсија Рајовића (1712—1726), да се пожале на тешкоће које су их у Хиландару сналазиле. Патријарх га је задржао код себе као даскала.

Приликом посете Сарајеву био је добро дочекан и у знак захвалности написао Сарајлијама једну песму, коју им је касније послао. Ову песму они су преписали у једном црквеном тефтеру и тако је остала сачувана до данас у старој сарајевској цркви (према подацима од пре Другог светског рата). Колико је познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на српскословенском. После њега 1735. године писао је на српскословенском стихове архиђакон Јован, служитељ патријарха Арсенија IV.

У изворима из 1723. Висарион се наводи као синђел. Око 1730. постао је архимандрит манастира Крушедола, а већ 1731. постао је бачки епископ наследивши на том месту Софронија Томашевића. На том положају био је до своје смрти 18. октобра 1756.

8. септембра 1731. отворио је у Новом Саду „Латинско-словенску школу“, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини, радила је до 1789. У њој је једно време предавао и Јован Рајић (1763 — 1767). Књиге су углавном добављане из Русије због сличности језика. Саградио је 1741. Владичански двор у Новом Саду.

Био је енергичан и преке нарави. Ускоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у Бачкој, већ и као световни и војни. Мађарско намесничко веће у Братислави је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у Бечу у томе није успело.

На месту бачког епископа наследио га је Мојсије Путник.

Спољашње везе[уреди]