Висајанци (народ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Висајанци
Mga Bisaya
Island regions of the Philippines.png
Подручја у којим Висајанци живе
Укупна популација
33.222.900 (2010)
Региони са значајном популацијом
Висајска острва, већи делови Минданаа, најјужнији делови Лузона, остали делови Филипина
Језици
Висајански језици, филипински језик, енглески језик, шпански језик
Религија
Хришћанство: 85% римокатолицизам, 2% Аглипајан, 1% евангелисти, осталих 4% припада Христовој цркви Филипина, мормонисти
8% сунизам, анимизам, будизам и остале религије.[1]
Сродне етничке групе
Моро (Таусуг, Баџао) и остали Аустронезијски народи

Висајанци (Mga Bisaya) је термин који се користи за етнолингвистичке групе настањених на Висајанским острвима, највећим деловима Минданаа и најјужнијим деловима Лузона. Највећи број Висајанаца говори једним или већим бројем висајанских језика, међу којима је најраспрострањенији себуано, којим говори свега 25 милиона људи.[2] Немали број њих живи у Метро Манили и околним провинцијама због негативних ефеката економске централизације своје нације. Велика већина Висајанаца припада хришћанској вери (90%), углавном су склони католицизму.

Укупно их има око 33.222.900.

Терминологија[уреди]

Кабисај-ан (Kabisay-an) је назив који се користи и за Висајанце и за острва која су настањивали од праисторије. Англиканизован термин Висајас (потиче из хиспанизованог Бисајас), се чешће користи.

У северном Минданау, за Висајанце (оба, домороци и досељеници) су суседни Лумади користили назив думагат („морски људи“ не поистовећивати са Етима). Тако је прављена разлика између приобалних Висајанаца и Лумада унутрашњих висоравни и мочвара.[3]

Језици[уреди]

Мапа висајанских језика

Етнички Висајанци претежно говоре бар једним језиком из групе висајанских језика, који припадају малајско-полинежанској грани аустронезијске породице језика. За све те језике користи се назив Пинсаја или Бисаја. Иако су сви језици индицирани и класификовани у групу висајанских језика, не изјашњавају се сви етнички и културно као Висајанци. Народ Таусуг из етничке групе Моро, користи термин Бисаја само за претежно хришћанске нације где су Висајанци признати.[4]

Религија[уреди]

Монотеизам се међу Висајанцима први пут јавља у 14. веку, доласком ислама на подручје Филипина. Међутим, шпански мисионари су успели да их преобрате у хришћанство.

Према попису из 2000. године, 86.53% становништва западних Висаја се изјашњава као римокатолици. Аглипајан (4,01 %) и евангелизам (1,48 %) су биле следеће највеће религијске групе, док се бар 7,71 % изјаснило као припадници других вероисповести.[5]

Исти попис је показао да је око 92% становништва централних Висаја припадало римокатоличкој вери, 2% су Аглипајанци и 1% евангелисти. Осталих 5% је припадало Христовој цркви Филипина, мормонизму, сунитском исламу, будизму и другим религијама.[1]

За источне Висаје, 93% становништва се изјаснило као католици, 2% као Аглипајанци, и 1% као евангелисти. Осталих 5% становништва се изјаснило као протестанти (укључујући Христову цркву Филипина, мормонизам), или као сунити.[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Central Visayas: Three in Every Five Households had Electricity (Results from the 2000 Census of Population and Housing, NSO)”. National Statistics Office, Republic of the Philippines. 15. 7. 2003. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Lifshey, A. (2012), The Magellan Fallacy: Globalization and the Emergence of Asian and African Literature in Spanish, Ann Arbor, MI: University of Michigan Press 
  3. ^ Paredes, Oona (2016). „Rivers of Memory and Oceans of Difference in the Lumad World of Mindanao”. TRaNS: Trans-Regional and -National Studies of Southeast Asia. 4 (Special Issue 2 (Water in Southeast Asia)): 329—349. doi:10.1017/trn.2015.28. 
  4. ^ Blanchetti-Revelli, L. (2003). Rosaldo, R., ур. „Moro, Muslim, or Filipino? Cultural citizenship as practice and process”. Cultural Citizenship in Island Southeast Asia: Nation and Belonging in the Hinterlands. Berkeley & Los Angeles, CA: University of California Press: 44—75. 
  5. ^ „Western Visayas: Eight Percent of the Total Population Were From Western Visayas (Results from the 2000 Census of Population Housing, NSO)”. National Statistics Office, Republic of the Philippines. 15. 7. 2003. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ „Eastern Visayas: Population to Increase by 149 Persons Per Day (Results from the 2000 Census of Population and Housing, NSO)”. National Statistics Office, Republic of the Philippines. 17. 1. 2003. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2012. Приступљено 4. 9. 2012.