Височица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Височица
Височица, Рсовци.jpg
Височица
Опште информације
Дужина 71 km
Басен 820 km2
Слив Црноморски
Пловност не
Водоток
Извор Стара планина подно Камаре
В. извора око 1.200 m
Ушће река Темштица код Завоја
Географске карактеристике
Држава/е  Србија,  Бугарска
Насеља -
Област Источна Србија

Височица је река у источној Србији и западној Бугарској, десна притока реке Темштице. Река припада црноморском сливу.

Ток[уреди]

Височица настаје на висини од око 1.640 м у области Беровских планина, као дела Старе планине, непосредно источно од српско-бугарске границе. Први километри тока су у виду клисуре. На бугарском делу тока (16,7 км) река прима неколико потока: Куратска река, Криви поток, Губешка река и Реновштица. Код села Комштица Височица прави нагли угао и скреће на запад и утиче у котлину Висок. После неколико км река напушта Бугарску.

Височица улази на подручје Србије код села Доњи Криводол. Српски део је дук око 54 км. Овде река прима више потока и планинских речица, од којих су значајне Росомачка река и Дојкиначка река, које су дуге око 40 км. У овом делу река тече пространим кањоном Владикине плоче, поред више села (Рсовци, Паклештица, Велика Лукања, Завој). Испод Завоја, на месту Мртви Мост, Височица се улица у реку Темштицу.

1963. године на Височици изнад села Завој десила се природна лавина. Тако се на природан начин образовало касније названо Завојско језеро, које је једино урвинско језеро на подручју Србије настало колувијалним процесом. Природна брана настала је као последица после обилних падавина у пролеће 1963. године. Падине Старе планине почеле су да клизе и приликом тога су велике количине земље преградиле реку. Природна брана је била висока преко 50 метара, а њена нестабилност претила је да доведе до преливања Височице, чиме би била потпопљена сва насеља која се налазе низводно, а постојале су тврдње да би био угрожен чак и град Ниш. Релативно брзом реакцијом војске, природна брана је пробијена, чиме је омогућено њено надвишење и изградња вештачке бране, која и данас постоји. Ускоро је иза бране образовано вештачко језеро на надморксој висини од 595 м, и површине 5,53 км².

Воде овог језера се данас користе за покретање генератора хидроелектране „Пирот“.

Значај[уреди]

Височица река.jpg

Река Височица је, поред енергетског потенцијала, значајна и по рибљем богатству.[1].

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]