Виталиј Гинзбург

С Википедије, слободне енциклопедије
Виталиј Лазаревич Гинзбург
Виталий Лазаревич Гинзбург.jpg
Виталиј Гинзбург
Рођење(1916-10-04)4. октобар 1916.
Москва, Руска Империја
Смрт8. новембар 2009.(2009-11-08) (93 год.)
Москва, Русија
ПољеТеоријска физика
ОбразовањеМосковски државни универзитет Ломоносов (MS 1938) (PhD 1942)
ИнституцијаФизички институт Лебедев
МенториИгор Там
Познат посуперпроводност
плазма
суперфлуидност
НаградеНобелова награда за физику (2003)
Волфова награда за физику (1994/95)
Ломоносовљева Златна медаља (1995)
Инострани члан Краљевског друштва (1987)

Виталиј Лазаревич Гинзбург (рус. Вита́лий Ла́заревич Ги́нзбург, 4. октобар 1916. – 8. новембар 2009.) био је совјетски и руски теоријски физичар и астрофизичар, који је 2003. године, добио Нобелову награду за физику „за пионирски допринос теорији суперпроводника и суперфлуида”.[1] Био је члан Руске академије наука и један од твораца совјетске хидрогенске бомбе.[2][3] Наследник је Игора Тама на челу Департмана за теоријску физику на Физичком институту Лебедев Руске академије наука. Био је отворени атеиста.[4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Виталиј Гинзбург рођен је у јеврејској породици у Москви 1916. године, као син инжењера Лазара Јефимовича Гинзбурга и докторе Аугусте Вилдојер, а дипломирао је физику на Московском државном универзитету Ломоносов 1938. године. Своју кандидатску дисертацију одбранио је 1940. године, а докторску дисертацију 1942. године. Постао је члан Комунистичке партије Совјетског Савеза 1944. године. Међу његовим достигнућима су деломично феноменолошка теорија суперпроводљивости, Гинзбург-Ландау теорија, коју је развио заједно са Лавом Ландауом 1950. године;[5] теорија пропагирања електромагнетског зрака у плазмама (на пример, у јоносфери); теорије о пореклу космичког зрачења. Такође је познат и биолозима као део групе научника који су помогли да се сруши владавина повезаног анти-Менделовца агронома Трофима Лисенка, што је омогућило да се у СССР врати модерна генетичка наука.[6]

Гинзбург се 1937. године оженио Олгом Замшом. Поново се оженио 1946. године својом другом супругом, Нином Гинзбург (рођена Јермакова), која је провела више од годину дана у притвору због измишљених оптужби за планирање убиства совјетског вође Јосифа Стаљина.[7]

Гинзбург је био главни уредник научног часописа Uspekhi Fizicheskikh Nauk.[3] Водио је и академски департман за физику и астрофизику, који је основао на Московском физичко-технолошком институту 1968. године.[8]

Гинзбург је идентификован као секуларни Јевреј, а након слома комунизма у бившем Совјетском Савезу, био је веома активан у јеврејском животу, посебено у Русији, где је био члан управног одбора Руског јеврејског конгреса. Такође је познат по борби против антисемитизма и по подршци држави Израел.[9]

Двехиљадитих година, Гинзбург је био политички активан, подржавајући руску либералну опозицију и покрет за људска права.[10] Бранио је Игора Сутјагина и Валентина Данилова од оптужби за шпијунажу коју су изнеле власти. У интервјуу за Радио Слободна Европа Гинзбург је 2. априла 2009. године осудио Федералну службу безбедности Руске Федерације као институцију која је штетна по Русију и текуће ширење њених овласти као повратак стаљинизма.[11]

Гинзбург је радио на Физичком институту Лебедев Совјетске и Руске академије наука у Москви од 1940. године. Руска академија наука је главна институција у којој су углавном сви добитници Нобелове награде за физику из Русије обавили своје студије и/или истраживачке радове.[12]

Став о религији[уреди | уреди извор]

Гинзбург је био признати атеиста, како под војно-атеистичком совјетском владом, тако иу посткомунистичкој Русији када је религија доживела снажно оживљавање.[13] Он је критиковао клерикализам у новинарству и написао неколико књига посвећених питањима религије и атеизма.[14][15] Због тога су га неке православне хришћанске групе осудиле и рекле да ниједна научна награда не може оправдати вербалне нападе на Руску православну цркву.[16] Био је један од људи који су потписали Отворено писмо председнику Владимиру В. Путину од чланова Руске академије наука против клерикализације Русије.

Смрт[уреди | уреди извор]

Портпаролка Руске академије наука објавила је да је Гинзбург преминуо у Москви 8. новембра 2009. године од акутног застоја срца.[2][17] Гинзбург је патио од лошег здравља неколико година,[2] а три године пред смрти рекао је: „У принципу, завидим верницима. Имам 90 година и обузима ме болест. Верницима је лакше да се носе са њом и другим животним тешкоћама. Али шта се може учинити? Не могу да верујем у васкрсење након смрти.”[2]

Руски премијер Владимир Путин упутио је саучешће породици Гинзбург, рекавши: „Опраштамо се од изузетне личности, чији су изузетан таленат, изузетна снага карактера и чврстоћа убеђења изазивали истинско поштовање код његових колега”.[2] Председник Русије Дмитриј Медведев је у писму саучешћа описао Гинзбурга као „врхунског физичара нашег времена чија су открића имала огроман утицај на развој националне и светске науке.”[18] Гинзбург је сахрањен 11. новембра на гробљу Новодевичје у Москви, месту где су сахрањени многи познати руски политичари, писци и научници.[2]

Признања и награде[уреди | уреди извор]

Гинзбург чита Нобелово предавање на Московском државном универзитету Ломоносов.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 25. 12. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ Maugh, Thomas H. „Vitaly Ginzburg dies at 93; Nobel Prize-winning Russian physicist”. latimes.com. Приступљено 4. 5. 2019. 
  3. ^ а б Physics-Uspekhi. „Vitalii Lazarevich Ginzburg”. Physics-Uspekhi (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2019. 
  4. ^ „Welcome to East View - Log In to Browse Databases”. dlib.eastview.com. Приступљено 4. 5. 2019. 
  5. ^ Ledenyov, Dimitri O.; Ledenyov, Viktor O. (1. 6. 2012). „Nonlinearities in Microwave Superconductivity”. arXiv e-prints. 1206: arXiv:1206.4426. 
  6. ^ Medvedev, Zhores (1969). The Rise and Fall of T.D. Lysenko. New York: Columbia University Press. 
  7. ^ „Виталий Гинзбург: С Ландау трудно было спорить”. Российская газета (на језику: руски). Приступљено 8. 05. 2019. 
  8. ^ „About Academic Department of Physics and Astrophysics Problems” (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 21. 6. 2007. 
  9. ^ „Vitaly Ginzburg”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 8. 05. 2019. 
  10. ^ „RUSSIA: Religious revival troubles Vitaly Ginzburg”. University World News. Приступљено 8. 05. 2019. 
  11. ^ „Академики РАН Юрий Рыжов и Виталий Гинзбург: о шпиономании в России, репрессиях против ученых и состоянии науки в стране”. Радио Свобода (на језику: руски). Приступљено 8. 05. 2019. 
  12. ^ Russian Academy of Sciences (на језику: енглески), 6. 5. 2019, Приступљено 8. 05. 2019 
  13. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 05. 2019. 
  14. ^ Ginzburg, Vitaly (2009). „About atheism, religion and secular humanism”. Moscow: FIAN. 
  15. ^ Церковь ждет исповеди академиков (на језику: руски). 
  16. ^ „Грани. Ру: Православные требуют привлечь к ответственности академика Гинзбурга”. graniru.org (на језику: руски). Приступљено 8. 05. 2019. 
  17. ^ By, I. I. Thomas H. Maugh. „Vitaly Ginzburg dies at 93; Nobel Prize-winning Russian physicist”. latimes.com. Приступљено 8. 05. 2019. 
  18. ^ „Dmitry Medvedev sent his condolences to the family of Nobel Prize Winner Vitaly Ginzburg following the scientist's passing”. President of Russia (на језику: енглески). Приступљено 8. 05. 2019. 
  19. ^ „The Nobel Prize in Physics 2003”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 8. 05. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]