Витановац (Краљево)

Витановац
Витановац;
	Фудбалски терен у Витановцу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2022.	1312
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 21″ С; 20° 47′ 35″ И / 43.7225° С; 20.793° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	217 m
	Витановац Витановац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36206
Позивни број	036
Регистарска ознака	KV

Витановац је насељено место града Краљева у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 1312 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Витановац коју су чинила насељена места: Чукојевац, Дрлупа, Гледић, Годачица, Лешево, Милаковац, Милавчићи, Печеног, Петропоље, Раваница, Сибница, Стубал, Шумарице, Витановац, Витковац и Закута. После укидања самосталне општине, територија бивше општине у целини улази у састав општине Краљево.

Село је 3. новембра 2010. рано ујутро погодио земљотрес.^[1]

Овде се налази ОШ „Милунка Савић“ Витановац.

Демографија

У насељу Витановац живи 1330 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,3 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 514 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.777
1953.	1.748
1961.	1.765
1971.	1.872
1981.	1.881
1991.	1.829	1.734
2002.	1.649	1.836

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.614	97,87%
Црногорци	9	0,54%
Румуни	2	0,12%
Руси	1	0,06%
Југословени	1	0,06%
непознато	18	1,09%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	6	7
80+	15	26
75—79	18	37
70—74	37	62
65—69	65	56
60—64	64	61
55—59	40	50
50—54	55	57
45—49	69	74
40—44	33	45
35—39	52	46
30—34	58	47
25—29	47	59
20—24	59	39
15—19	48	70
10—14	50	35
5—9	45	35
0—4	38	44
Просек :	40,3	43,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	322	328	398	482	513	518	514

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	96	112	90	97	64	40	9	6	0	0	3,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	666	175	442	29	19	1
Женски	736	114	452	150	20	0
УКУПНО	1.402	289	894	179	39	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	315	58	0	0	120
Женски	152	34	0	0	37
Укупно	467	92	0	0	157

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	11	22	2	36
Женски	1	3	17	3	3
Укупно	8	14	39	5	39

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	2	22	10	13
Женски	1	3	3	17	27
Укупно	3	5	25	27	40

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	1
Женски	3	0	0	0
Укупно	12	0	0	1

Витановачка бања

Витановачка бања лоцирана је у Витановцу, у пространој алувијалној равни Слатине, десно од тока реке Груже. То је крајња југоисточна подгорина Котленика (В. врх 748 m), изнад које се диже његов гребен Камиџор.

Геолошки састав

Терен на коме је лоцирана бања изграђен је од андезита, дацито-андезитских туфова, терцијарних и квартарних творевина.

По Ј.С. Томићу (1928) низ купастих брда, која се скоро правом линијом пружају од ушћа Груже у Западну Мораву до превоја Бумбаревог брда, представљао би поприште једне вулканске акције на Котленику. Магматити су представљени андезитима и дацитима. На сектору Витановца су брда Камиџор и Чемерница, изграђени од андезита. Ова стена заступљена је и у потоку Мујинцу. Дацити богати кварцом, у атару Витановца, јављају се у поточним долинама Беринца и Мујинца и у потесу Шумарице. Представљени су једноставним масама, које су делом покривене бречасто-конгломератичним материјалом, кроз који местимично избијају у облику жица. Вулканске творевине имају велику моћност, а у њима су потоци, врло често, дубоко усекли своја корита. Формирање овог вулканогеног комплекса вршено је у неколико фаза, почев од горњег олигоцена, а завршно са млађим неогеном.

Језерски седименти представљени су глиновитим песковима, ређе песковитим глинама, гвожђевитим песковима и шљунковима. Наведени седименти, карактеристични за терене који су били под слатким водама, таложени су, са малим прекидима, од првог медитерана до средњег плеистоцена. И код алувијалних наноса, слично као код терасних седимената, уочава се, у вертикалним профилима, да се у дну налазе шљункови преко којих леже супескови и суглине.^[5]

Референце

^ Прво смо чули језив хук, а онда је ударило („Блиц“, 4. новембар 2010)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Костић, Михајло (1972). „Витановачка бања”. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 24.

Спољашње везе

Види још

[1] Прво смо чули језив хук, а онда је ударило („Блиц“, 4. новембар 2010)

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[5] Костић, Михајло (1972). „Витановачка бања”. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић”, књ. 24.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]