Наводи се 1867. године да парохију Витовницу чине, поред истоименог села са 77 кућа и Мељница (са 260 кућа), Стамница (са 210) и Бистрица (са 122). Што укупно чини тада 669 кућа. За место се каже да је претежно насељено Власима, попут и других у околини. Земља је неплодна звана лапорача. Живи се од шуме коју сељаци секу и продају неконтролисано. Филоксера је пре 1895. године уништила тамошње винограде.[1]
Новембра 1902. године од општине Стамнице, настале су раздвајањем две - Стамница и Витовница. Било је то по жељи његових становника.[2] Витовница је имала у то време скоро 500 становника. Поштар сеоски Петар Лалић је свакодневно преносио пола века (1934) пошту између Витовнице и 11 километара удаљеног Петровца (на Млави).[3]
Школа коју је 1861. године подигао истоимени манастир, је пре 1896. године била затворена (између 1860-1870).[4] Затим је поново прорадила школа, у којој је 1881. године постављена као привремена "учитељка" Персида Јанковић. Затворена је школа 1880. године као "најгора" у срезу. Министар је по затварању школа премештао учитеље одатле, а долазили су незванично оболели учитељи и ту им је било прибежиште.[5] Постављен је 1892. године за учитеља сва четири разреда Велимир Павловић, и ту остао до 1893. године. Умро је месни учитељ Милић Симовић почетком 1894. године, три месеца касније и његов колега Михаило Илић. Уместо Ружице Поповић, колегиница Јелисавета Буквић долази у место 1896. године, а Зорка Тодоровић предаје другом разреду у Витовници 1898. године. Нова витовничка школа је отворена 1904. године, заслугом председника општине Драгутина Јанковића.[6] Године 1904. прво ради манастирски игуман Методије Михајловић. Витановачку децу је до 1906. године учио Сава Димитријевић. У школи 1906. почиње да ради Душан Кострешић, "турски поданик" из места Шљеготин у Босни. Учитељ Душан 1907. године постаје стални, а напушта катедру пред рат 1914. године.
Црква православна је посвећена празнику Велика Госпојина, када се око ње одржава сабор.[7]
У насељу Витовница живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,6 година (52,0 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.