Витомил Зупан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Витомил Зупан
Vitomil Zupan.jpg
Витомил Зупан
Датум рођења18. januar 1914
Место рођењаЉубљана
 Аустро-угарска
Датум смрти14. maj 1987
Место смртиЉубљана
 Југославија
НародностСловенац
Образовањеграђевински инжењер
Занимањеписац, песник
Деца3
РодитељиИван Зупан
Иванка Корбан
Језик стварањасловеначки
Књижевни жанрромани, драма, песме
Утицаји одЛуј-Фердинанд Селин, Андре Жид, Ернест Хемингвеј, Лојзе Ковачич, Хенри Милер, Андре Малро
Утицао наДушан Пирјевец Ахац, Марјан Рожанц, Борут Кардељ
Најважнија дела
Komedija človeškega tkiva, Menuet za kitaro, Levitan, Potovanje na konec pomladi, Igra s hudičevim repom, Apokalipsa vsakdanjosti
Награде1947. Прешернова награда (драма Рођен у олуји), 1973. Жупанчичева награда (роман Путовање за крај пролећа), 1982. Жупанчичева награда (роман Левитан), 1984. Прешернова награда за литерарни рад

Витомил Зупан (18. јануар 1914. Љубљана, Аустро-угарска - 14. мај 1987. Љубљана, Југославија) био је словеначки приповедач, романсијер, драматург и песник.

Биографија[уреди]

Рођен је као син аустроугарског официра Ивана и учитељице Иванке (рођена Корбан). Отац му је убијен у Првом светском рату 1916, након чега му се мајка поново удала. Гимназију је завршио у Љубљани, након чега се уписао на технички факултет у Љубљани. Студије грађевине завршио је тек 1959. Витомил Зупан је живео боемским животом. Доста је путовао, уз пут радећи ситније послове; радио је на енглеском броду као ложач, учитељ скијања у Босни, као боксер, молер у Француској и постављач громобрана.

У домовини је био повезан са левичарским студентским организацијама, такође, био је члан Сокола. Почетком Другог светског рата постао је део ослободилачког фронта Словеније. Након хапшења, Италијани га шаљу у логор Чигиње 1942, а потом у Гонарс, одакле се сам спасио бекством и придружио партизанима. Пре рата и за време борбе био је активан писац.

Након рата био је уредник културног програма на Радију Љубљана. После одслуженог затвора завршио је факултет грађевинарства, након чега је деловао као самозапослен писац. Имао је два сина и једну кћер. Покопан је на љубљанском гробљу Жале. [1][2][3]


Награде[уреди]

  • 1947. Прешернова награда (драма Рођен у олуји)
  • 1973. Жупанчичева награда (роман Путовање за крај пролећа)
  • 1982. Жупанчичева награда (роман Левитан)
  • 1984. Прешернова награда за књижевни рад

Референце[уреди]

  1. ^ Marjeta Žebovec: Slovenski književniki. Ljubljana: Karantanija, 2006. COBISS.SR 229438976
  2. ^ Inkret Andrej. "Zupan Vitomil". Slovenski biografski leksikon. Slovenska biografija. Ljubljana: ZRC SAZU, 2013. (COBISS)
  3. ^ Janko Kos in drugi, Interpretacije: Vitomil Zupan. Ljubljana: Nova revija, 1993. (COBISS)