Витомил Зупан
| Витомил Зупан | |
|---|---|
 Витомил Зупан | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 18. јануар 1914. |
| Место рођења | Љубљана, Аустроугарска |
| Датум смрти | 14. мај 1987. (73 год.) |
| Место смрти | Љубљана, СФР Југославија |
| Народност | Словенац |
| Образовање | грађевински инжењер |
| Занимање | писац, песник |
| Породица | |
| Деца | 3 |
| Родитељи | Иван Зупан Иванка Корбан |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | словеначки |
| Жанр | романи, драма, песме |
| Утицаји од | Луј-Фердинанд Селин, Андре Жид, Ернест Хемингвеј, Лојзе Ковачич, Хенри Милер, Андре Малро |
| Утицао на | Душан Пирјевец Ахац, Марјан Рожанц, Борут Кардељ |
| Најважнија дела | Komedija človeškega tkiva, Menuet za kitaro, Levitan, Potovanje na konec pomladi, Igra s hudičevim repom, Apokalipsa vsakdanjosti |
| Награде | 1947. Прешернова награда (драма Рођен у олуји), 1973. Жупанчичева награда (роман Путовање за крај пролећа), 1982. Жупанчичева награда (роман Левитан), 1984. Прешернова награда за литерарни рад |
Витомил Зупан (Љубљана, 18. јануар 1914 — Љубљана, 14. мај 1987) био је словеначки приповедач, романсијер, драматург и песник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је као син аустроугарског официра Ивана и учитељице Иванке (рођена Корбан). Отац му је убијен у Првом светском рату 1916, након чега му се мајка поново удала. Гимназију је завршио у Љубљани, након чега се уписао на технички факултет у Љубљани. Студије грађевине завршио је тек 1959. Витомил Зупан је живео боемским животом. Доста је путовао, уз пут радећи ситније послове; радио је на енглеском броду као ложач, учитељ скијања у Босни, као боксер, молер у Француској и постављач громобрана.
У домовини је био повезан са левичарским студентским организацијама, такође, био је члан Сокола. Почетком Другог светског рата постао је део ослободилачког фронта Словеније. Након хапшења, Италијани га шаљу у логор Чигиње 1942, а потом у Гонарс, одакле се сам спасио бекством и придружио партизанима. Пре рата и за време борбе био је активан писац.
Након рата био је уредник културног програма на Радију Љубљана. После одслуженог затвора завршио је факултет грађевинарства, након чега је деловао као самозапослен писац. Имао је два сина и једну кћер. Покопан је на љубљанском гробљу Жале. [1][2][3]
Награде[уреди | уреди извор]
- 1947. Прешернова награда (драма Рођен у олуји)
- 1973. Жупанчичева награда (роман Путовање за крај пролећа)
- 1982. Жупанчичева награда (роман Левитан)
- 1984. Прешернова награда за књижевни рад
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Marjeta Žebovec: Slovenski književniki. Ljubljana: Karantanija, 2006. COBISS.SR 229438976
- ^ Inkret Andrej. "Zupan Vitomil". Slovenski biografski leksikon. Slovenska biografija. Ljubljana: ZRC SAZU, 2013. (COBISS)
- ^ Janko Kos in drugi, Interpretacije: Vitomil Zupan. Ljubljana: Nova revija, 1993. (COBISS)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
