Витославлици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Етно село Витославлици
Музей народного деревянного зодчества «Витославлицы»
Часовня из деревни Кашира Маловишерского района.jpg
Оснивање5. јун 1964.
ЛокацијаВелики Новгород
 Русија
Врстаетно село
Веб-сајтnovgorodmuseum.ru
Грб Русије Културно наслеђе
Руске Федерације,
објект № 5310015000

Етно село Витославлици (рус. Музей народного деревянного зодчества «Витославлицы») представља музејски комплекс на отовреном у форми етно села посвећен традиционалној дрвеној архитектури Новгородске земље. Налази се неколико километара јужније од града Великог Новгорода, недалеко од Јурјевог манастира на реци Волхов, на подручју Новгородске области, на североистоку европског дела Руске Федерације.

Етно село Витославлици налази се на листи културног наслеђа Руске Федерације под бројем 5310015000.[1]

Руски и совјетски архитекта и рестауратор Леонид Красноречјев је 5. јуна 1964. започео са радовима на оснивању музеја на отвореном који је требало да педстави јединствени градитељски стил базиран на дрвету као материјалу на подручју новгородске земље. У оквиру музеја налазе се бројне грађевине које на јајбољи начин осликавају руску архитектуру од XVI до XIX века. Министарство културе Руске СФСР је 31. јануара 1965. године усвојило писану препоруку о оснивању музеја као места од изузетне културно-историје важности. Музеј је службено почео са радом 16. маја 1967. године.

Све грађевине које се налазе у оквиру комплекса су оригинални објекти које су на музејски локалитет пренешене из разних делова новгородске земље. Први објекат у етно селу је црква Успења Мајке Божије која је пренесена из села Курицко, а датира из 1595. године. Убрзо потом је из села Ришево пренешена и прва изба, тип дрвених кућа за становање карактеристичан за просторе Источне Европе. Село је познато и по бројним фолклорним приредбама које оживљавају старе народне обичаје.

Етно селом управља Новгородски државни музеј.

Сам назив комплекса потиче од истоименог села које је на том месту постојало од XIIXVIII века. Познато је да је на месту дотадашњег села током прве половине XIX века живела грофица Ана Орлова Чесмењска која је својим прилозима финансијски знатно помагала оближњи Јурјев манастир.

Музејски комплекс[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Культурное наследие Российской Федерации, объект № 5310015000”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 12. 01. 2015. 

Спољашње везе[уреди]