Витректомија

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Витректомија
Vitrectomy-23g.jpg
Витектомија на унутрашњим структурама око
СпецијалностОфталмологија
ICD-9-CM14.73-14.74
MeSHD014821

Витректомија једна је од метода витреоретиналне хирургије која обухвата процедуре које се раде на унутрашњим структурама ока, у овом случају, стакластом телу. Спада у групу најсложенијих микрохируршких процедура које се обављају на оку, а примењује са код болесника код којих је лечење овом методом често једини избор када су у питању неке болести ока, као што су: аблација ретине, крварења у стакластом телу, дијабетесна ретинопатија, траума ока, и код неких болести тачке јасног вида.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Техника хируршког одстрањивања витреуса, први пут је описана у раним 1970-им годинама од стране Махемера (Мацхемер). Примарно метода витректомије је била дизајнирана да уклони витреус који садржи крв и замени га водом код оболеелих од шећерне болести са хроничним витреалним крварењима.

Временом, метода витректомије је нашла широку примену у терапији изражених фиброзних пролиферације (пролиферативна дијабетесна ретинопатија) са последичним тракцијама које доводе до тракционих аблација ретине. Побољшање инструментације и усавршавање технике довело је до значајног напретка и ширења индикационог поља витреоретиналне хирургије, укључујући и терапију пацијената са перзистентним дијаметесним макуларним едемом.[2]

Анатомија стакластог тела[уреди | уреди извор]

Стакласто тело (12)

Стакласто тело или витреум (corpus vitreum) је желатинозна провидна структура, налик на пихтије, која испуњава средиште ока. Налази се иза очног сочива а испред мрежњаче (ретине).

Лоптастог је облика и заузима две трећине запремине очне јабучице. Са предње стране има удубљење у коме се налази сочиво.

Изграђују га влакна сстроме (stroma vitreum) и очна течност (humor vitreum). Нема крвних судова, већ хранљиве супстанце доспевају из увеалног ткива путем дифузије и осмозе.[3]

Иако је улога стакластог тела вишеструка, најважнија су њена оптичка својства у преламању светлости и одржавање „крутости” и константног облика очне јабучице.[3]

Анатомски значај стакластог тела у медицини

Овај анатомски део ока има значај у медицини приликом витректомије (описане у тексту) и давања интравитреалне инјекције која се убризгава директно у стакласто тело, а услед лечења на пример дијабетесне ретинопатије. Оваквим давањем лека постиже се највећа могућа концентрација и тиме и максимално дејство лека. Инјекција је практично безболна због саме природе захвата, али вид пацијента може да буде замућен док се лек не слегне у стакластом телу на дно очне јабучице.[4]

Индикације[уреди | уреди извор]

Витректомију треба применити код:

  • Болесника са типом I шећерне болести и/или другигих болесника са перзистентним крварењем у корпус витреуму.[5]
  • Болесника са израченом тракциојом на ретину
  • Болесника са одлубљивањем (аблацијом) мрежњаче које угрожава макулу
  • Код пацијената са фиброваскуларном пролиферацијом.
  • Трауме ока.

Уколико је индикација била одлубљивање мрежњаче као последица постојања фиброваксуларних мембрана код пролиферативне дијабетесне ретинопатије, уклањањем тих мембрана и тампонадом силиконским уљем мрежњача се враћа на њено место и смањује могућност за њено поновно одлубљивање.Ivan Stefanović, Vitreoretinopathia diabetica – indikcije za vitrektomiju, Oftalmološka revija, Br.5, God.3 (2013).

Код болесника са типом 2 шећерне болести и крварењем у корпус витреуму које је тешко и онемогућава фотокоагулацију, обавезно треба размотрити примену витректомије. Уколико је индикација за витректомију било крварење у стакластом телу, уклањањем стакластог тела и присутне крви поново се омогућава пролазак светлости кроз унутрашњост ока до мрежњаче.

Поступак[уреди | уреди извор]

Инструменти за витректомију

Метод се ради применом специјално конструисаног апарата који омогућава прецизну и минимално инвазивну хирургију. Мада је врло сложена интервенција, она се изводе се у амбулантним условима и у локалној анестезији, тако да је пацијент будан али не осећа бол, и омогућава брз опоравак и не захтева болниичко лечење. У неким случајевима операција се ради у општој анестезији. У зависности од анестезије која је примењена пацијент или остаје у болници ноћ након интервенције или одлази кући истог дана са затвореним оком.[6]

Током витректомије у првом акту врши се одстрањивање стакластог тела, које се у другом акту замењује апликацијом силиконског уља, ваздуха или мешавине експанзивног гаса који омогућава налегање мрежњаче. Хирург доноси одлуку која ће материја бити најбоља у зависности од стања ока. А та одлука може бити:

  • уклањање свих замућења у стакластом телу,
  • уклањање ожиљног ткива из мрежњаче,
  • уклањање свих облика катаракте,
  • уклањање било којих страних тела која не би требало да буду у очима,
  • враћање мрежњаче у одговарајући положај према задњем делу ока,
  • примена ласера за поправку оштећења на мрежњачи или на другим местима,
  • апликација ваздуха или гасног балон у оку како би се помогло мрежњаци да остане у свом правилном положају
  • апликација балон од силиконског уља у око (уље се уклоња касније током друге операције)

Како је једна од најсложенијих микрохируршких операција у хирургији ока, витректомија захтева примену врло специфичног инструментаријума као и савремених високо технолошких апарата да би се успешно извела. Током операције често се користи и третман мрежњаче ласерским зраком.[7]

Витректомија мора да буде што комплетнија, што у себи подразумева детаљно чишћење базе стакласог тела. Мембране се морају маказицама сећи, јер би њихово повлачење довело до постериорних руптура ретине, што се при овој интервенцији жели избећи. Након прекида свих тракција у око се ставља перфлорокарбонска течност, и врши комплетна лесерфотокоагулација ретине и операција завршава тампонадом ваздухом, гасом или силиконским уљем. А на првој контроли након интервенције скида се завој са ока и пацијент добија терапију коју користи неколико недеља после операције.[8]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Опоравак се најчешће завршава током првог месеца али је често потребно и више месеци за рехабилитацију вида. Уколико се користи гас након операције вид је доста лош. Међутим, временом долази до ресорпције гаса и његове замене течношћу која се лучи у оку па се и вид поправља. Када се током операције користи гас пацијент добија инструкције како ће се понашати у постоперативном опоравку. Силиконско уље које се користити током операције је провидно и омогућава бољи вид постоперативно, али има и недостатак, јер се не може ресорбовати у оку већ се после неког времена мора хируршки одстранити из ока.

Као код сваке хируршке интервенције, тако и код витректомија могу се јавити компликације као што су: катаракта, аблација ретине, висок очни притисак, крварење у оку и инфекција.[9]

Иако је витреоретинална врхунска микрохируршка интервенција која се обавља на најосетљивијем ткиву ока - мрежњачи на најсавременији начин, исход интервенције често не може са сигурношћу да се предвиди.[10][11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Machemer R. The development of pars plana vitrectomy: a personal account. Graefes Arch Clin Exp Ophthalmol. 1995 Aug. 233(8):453-68.
  2. ^ Džinić V. Uticaj laserfotokoagulacije na vidnu oštrinu i očni pritsak kod obolelih od dijabetesne retinopatije. Magistarski rad. Medicinski fakultet Novi Sad; 2008.
  3. 3,0 3,1 „Пеган: „Анатомија ока. 
  4. ^ GD. Hildebrand, AR Fielder (2011) Anatomy and the Physiology of the Retina. Heidelberg: Springer.
  5. ^ „Vitrectomy eye surgery for floaters and hemorrhage”. The Macula Center. Приступљено 3. 6. 2017. 
  6. ^ Surgical Technology for the Surgical Technologist (2 ed.). Delmar Learning. 2004. ISBN 978-1-4018-3848-5. стр. 580–581.
  7. ^ Boyd, Kierstan. „What Happens During a Vitrectomy?”. www.aao.org, 2018. Приступљено 3. 11. 2018. 
  8. ^ Baker PS, Spirn MJ, Chiang A, Regillo CD, Ho AC, Vander JF, et al. 23-Gauge Transconjunctival Pars Plana Vitrectomy for Removal of Retained Lens Fragments. Am J Ophthalmol. 2011 Jul 2.
  9. ^ Ghoraba HH, Zayed AI. Suprachoroidal hemorrhage as a complication of vitrectomy. Ophthalmic Surg Lasers. 2001 Jul-Aug. 32(4):281-8.
  10. ^ Sjaarda RN, Glaser BM, Thompson JT, Murphy RP, Hanham A. Distribution of iatrogenic retinal breaks in macular hole surgery. Ophthalmology. 1995 Sep. 102(9):1387-92.
  11. ^ Carter JB, Michels RG, Glaser BM, De Bustros S. Iatrogenic retinal breaks complicating pars plana vitrectomy. Ophthalmology. 1990 Jul. 97(7):848-53; discussion 854.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Morse PH. Symptomatic floaters as a clue to vitreoretinal disease. Ann. Ophthalmol 1975; 7:865–8.
  • Murakami K, Jalkh AE, Avila MP et al. Vitreous floaters. Ophthalmology 1983; 90:1271–6.
  • Roth M, Trittibach P, Koerner F, Sarra G. Pars plana vitrectomy for idiopathic vitreous floaters. Klin. Monbl. Augenheilkd 2005;222:728-32.
  • Oshima Y, Wakabayashi T, Sato T et al. A 27-gauge instrument system for transconjunctival sutureless microincision vitrectomy surgery. Ophthalmology 2010;117:93-102.
  • Sakaguchi H, Oshima Y, Tano Y. 27-gauge transconjunctival nonvitrectomizing vitreous surgery for epiretinal membrane removal. Retina 2007;27:1131-2.
  • Wagle A., Lim W., Yap T. Et al. Utility Values Associated With Vitreous Floaters. Am J Ophthalmol 2011;152:60–5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).