Вишванат Пратап Синг

С Википедије, слободне енциклопедије
Вишванат Синг
В. П. Синг
Вишванат Пратап Синг 1989.
Лични подаци
Име при рођењуВишванат Пратап Синг
Датум рођења25. јун 1931.(1931-06-25)
Место рођењаАлахабад, Уједињене Провинције, Британска Индија
(данас Утар Прадеш, Индија),
Датум смрти27. новембар 2008.(2008-11-27) (77 год.)
Место смртиЊу Делхи, Индија,
Узрок смртимултипли мијелом
Религијахиндуизам
ОбразовањеУниверзитет у Алахабаду
Универзитет у Пунеу
Породица
СупружникСита Кумари (в. 1955)[1]
2. децембар 1989. — 10. новембар 1990.
ПредседникР. Венкатраман
ПретходникРаџив Ганди
2. децембар 1989. — 10. новембар 1990.
ПретходникКришна Чандра Пант
31. децембар 1984. — 23. јануар 1987.
ПремијерРаџив Ганди
ПретходникПранаб Мухерџи
председавајући Раџја сабхе
децембар 1984. — април 1987.
ПретходникПранаб Мухерџи
9. јун 1980. — 19. јул 1982.
ПретходникБанарси Дас
посланик у Раџја сабхи
1983 — 1988.
посланик у Лок сабхи
1989 — 1996.
ПретходникХари Кришна Шастри
Потпис

Вишванат Пратап Синг (25. јун 1931 – 27. новембар 2008) је био индијски политичар и племић који је служио као 7. премијер Индије од 1989 до 1990. Такође је 1941. постао последњи владар Манде. Синг је остао упамћен као премијер по својој одлуци да имплементира извештај Мандалове комисије о уназађеним кастама.[2]

Премијер (1989–90)[уреди | уреди извор]

Синг је био на дужности премијера мало краће од годину дана, од 2. децембра 1989 до 10. новембра 1990. Након избора у марту 1990, Сингова владајућа коалиција је успоставила контролу над оба дома индијског парламента.[3] За ово време, Џаната дал је дошла на власт у пет индијских држава, а партије чланице Националног фронта у још две. Џаната дал је такође делила власт у Керали и у Раџастану (подржавала владу партије Баратија џаната споља). Синг је одлучио да оконча неуспешну операцију Индијске војске у Шри Ланки коју је његов претходник, Раџив Ганди, покренуо како би се борио против тамилског сепаратистичког покрета.[4]

В. П. Синг се суочио са првом кризом пар дана након што је постао премијер, кад су кашмирски милитанти киднаповали ћерку његовог министра унутрашњих послова, Муфти Мохамеда Сајида (бившег главног министра Џаму и Кашмира). Његова влада је прихватила захтеве отмичара да пусти заробљене милитанте; делом да би умирио олују критика које су уследиле, убрзо потом је поставио Џагмохана Малхотру, бившег бирократу за гувернера Џаму и Кашмира, на инсистирање партије Баратија Џаната.[5] ситуација се погоршала и дошло је до егзодуса кашмирских Индуса.

У Панџабу, Синг је заменио тврдокорног гувернера Сидарту Шанкара Раја још једним бившим бирократом, Нирмалом Кумаром Мукарџијем, који је убрзао планове за нове изборе. Сам Синг је организовао медијски врло пропраћену посету Златном храму како би тражио опроштај за операцију Плава звезда и комбинација ових догађаја је довела до тога да дуготрајна побуна у Панџабу значајно утихне у неколико месеци.[6]

Такође је осујетио покушаје Пакистана под Беназир Буто да започне гранични рат са Индијом.[7][8][9]

Извештај Мандалове комисије[уреди | уреди извор]

Синг је желео да на националном нивоу ради на питањима друштвене правде, што би, додатно, консолидовало подршку коју је кастинска коалиција пружала Џанати дал у северној Индији, и стога је одлучио да спроведе у дело препоруке Мандалове комисије, које су предлагале да фиксна квота свих радних места у јавном сектору буде резервисана за припаднике историјски обесправљених група означених као остале уназађене класе.[10] Ова одлука је довела до раширених протеста омладине виших каста у урбаним областима северне Индије. Одлуку о резервисању радних места је потврдио Врховни суд 2008.[11][12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „VP Singh’s wife to get Rs 1 lakh for defamation”. The Times of India. Приступљено 9. 1. 2016. 
  2. ^ Singh, Indra Shekhar. „A grandson's tribute: The forgotten idealism of VP Singh”. scroll.in. Приступљено 27. 3. 2018. 
  3. ^ „V.P. Singh | Biography”. Britannica.com. 23. 11. 2018. Приступљено 18. 1. 2019. 
  4. ^ Смртовница ВП Синг Марк Тали Гардијан, 3. децембар 2008 [1]
  5. ^ Кашмирси званичници под нападом због прихватања услова муслиманских отмичара. Њујорк тајмс. (15. децембар 1989). Добављено 14. септембра 2011.
  6. ^ Премијер Индије нуди уступке Сикима. Њујорк тајмс. (12. јануар 1990). добављено 14. септембра 2011.
  7. ^ Индија тврди да се Пакистан припрема за гранични рат. Њујорк тајмс. (15. април 1990). Добављено 14. септембра 2011.
  8. ^ India and Pakistan Make the Most of Hard Feelings. Њујорк тајмс. (22. април 1990). Добављено 14. септембра 2011.
  9. ^ India, Stymied, Pulls Last Troops From Sri Lanka. Њујорк тајмс. (25. март 1990). Добављено 14. септембра 2011.
  10. ^ „Mandal vs Mandir”. 
  11. ^ Афирмативна акција је дигла индијске студенте на ноге. Њујорк тајмс. (22. август 1990). Добављено 14. септембра 2011.
  12. ^ Апел премијера Индије поводом нереда. Њујорк тајмс. (27. септембар 1990). Добављено 14. септембра 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вишванат Пратап Синг на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Вишванат Пратап Синг.
Политичке функције
Претходник: Главни министар Утар Прадеша
1980–1982 		Наследник:
Претходник: Министар финансија
1985–1987 		Наследник:
Претходник: Министар Одбране
1987 		Наследник:
Премијер Индије
1989–1990 		Наследник:
Председавајући Комисије за планирање
1989–1990
Претходник: Министар одбране
1989–1990
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишванат_Пратап_Синг&oldid=25444849”