Вишеградска тврђава

С Википедије, слободне енциклопедије
Вишеградска тврђава
Вишеградска тврђава
Опште информације
МестоВишеград
Држава Босна и Херцеговина
Време настанкаXIV век

Вишеградска тврђава подигнута је на брду изнад данашњег Вишеграда, на ушћу реке Рзав у Дрину у Републици Српској. Назив тврђаве је настао у средњем веку и словенског је порекла а уобичајно се тумачи као тврђава на узвишењу која доминира градом.

Првобитна функција Вишеградске тврђаве је била осигурање прелаза преко Дрине и одбрана границе. [1] Просторно мало упориште, издужене основе са две кружне куле на крајевима, које су међусобно повезане бедемима у почетку је имала искључиво одбрамену али не и престону функцију.

Између кула на бедему био је покривени пролаз. Прилаз граду чувао је и зид који је ишао све до реке Дрине. Испод кула се налазило насеље које се звало Подвишеград, где се данас налази вишеградско насеље Мегдан. Делови рушевина тврђаве се и данас налазе на клисурама брда изнад Дрине, на два места а по томе су добиле назив Горњи и Доњи град. Једини сачувани приказ целокупне тврђаве налази се на отиску из 1530. који краси путопис Бенедикта Курипешића.[2]

На јужној падини брда на коме се налазила тврђава и данас стоје остаци доње куле. Народ је ову кулу прозвао кула Краљевића Марка по једној легенди о Марковом преласку Дрине. Ова доња кула је имала улогу осматрачнице јужне падине и пута који је ишао поред реке.

Стратешка позиција Вишеградске тврђаве током средњег века учиниле су је веома битном за контролу прелаза преко реке и раскршћа путева. На подручју Вишеграда спајала су се два пута један из тадашње Врхбосне, преко Гласинца и Рогатице у Вишеград па преко Добруна у долину реке Лим а други фрекфентнији и познатији пут "via Drine" који је спајао Дубровник са рудником у Сребреници и даље ка Зворнику.

Историја тврђаве[уреди | уреди извор]

Период српске царевине - XIV век[уреди | уреди извор]

Цар Душан

Верује се да је Вишеградска тврђава настала током XIV виjека као утврђење на западној граници српске царевине. У време цара Душана подручјем Вишеграда је управљао жупан Прибил који је саградио манастир Добрун 1343. године.

Жупан Прибил и синови

Добрун и његово подграђе су тада били центар жупе, са жупским двором, а подручје данашњег Вишеграда на око 12 километара удаљености истурена постаја на западу којом је контролисан прелаз преко Дрине. Поред скеле код данашњег Вишеграда, северније je постојао прелаз код Хртара и Старог Брода, а јужно на ушћу Лима у Дрину прелаз Бродар. Прелази преко Дрине су се најчешће обављали скелом и представљали су значајне трговачке руте Дубровачких трговаца који су ишли на север. Читав овај крај па и Вишеград је у време српске царевине гравитирао ка граду Добруну који је био и прво седиште дабробосанских митрополита. Зна се да је у манастиру Добрун у време жупана Петра живело 720 монаха а дубравачки трговци су у граду имали стално насеље.

Период Павловића и босанске државе - 1373-1448[уреди | уреди извор]

Вишеград прелази у руке бана Твртка I Котроманића и средњовековне босанске државе 1373. године, након пропасти Николе Алтомановића. Зна се да је Прибилов син, жупан Петар, доградио манастир Добрун 1383. године након чега се под притиском босанске властеле Павловића, који су већ тада држали Вишеград, замонашио. Након преласка у руке босанских владара Вишеградска тврђава полако преузима место центра овог дела територије од града Добруна.

Грб властеле Павловић

Подаци о Вишеграду у време Павловића говоре да су представници власти у граду били заповедник дворца и локални кнез који је управљао и вршио судске послове. На основу овог може се закључити да Вишеград није представљао само погранично утврђење већ и значајно средиште и трг.

У историографији Вишеградска тврђава се први пут спомиње 1407. године [3] у поседу племићке породице Павловића (отуда и старо име града Павловина). Зна се да је јуна 1433. године један караван са робом из Дубровника дошао до места Вишеград у посједу војводе Радослава Павловића (лат. de Ragusio usque ad locum Visegrad voiuode Radossaui Paulouich).[4]

Испод Вишеградске тврђаве се развило подграђе које се у извору из 1422 назива Подвишеград. У њему је било домаћих трговаца који су пословали са Дубровником.[5] Назив тврђаве и назив насеља испод ње се понекад мешају, тако се априла 1429. године помиње да је Радиша Стојаковић из Вишеграда, а крајем августа исте године да је из Подвишеграда.[6]

Период Ђурђа Бранковића и српске деспотовине - 1448-1459[уреди | уреди извор]

Ђурађ Бранковић

Први војни сукоби у којем је Вишеградска твђава кориштена је био рат између босанског краља Стефана Томаша и деспота Ђурђа Бранковића због контроле над Сребреницом. У бици, септембра 1448, војска деспотових савезника Томе Кантакузина и Стефана Вукчића извојевала победу након чега је српској деспотовини враћена Сребрница, а припојен јој је и Вишеград с околином.

Период власти српског деспота обележио је спор око подизања пореза Дубровачким трговцима који је решен у корист Дубровчана. У историографији о Вишеградској тврђави у српској деспотовини нема много података али је то време у народу остало упечатљиво с обзиром да су многе легенде о градинама у околини Вишеграда остале приписане супрузи Ђурађа Бранковића Јерина Бранковић.

Период Османске царевине - 1459-1878[уреди | уреди извор]

Мехмед II Освајач

Долазећи са истока, Османска војска прво осваја тврђаву Добрун, према легенди након издаје манастирског кмета Јована Калауза. Град су опљачкали и разорили до темеља, а варош испод тврђаве спалили заједно са манастиром. Након овога Добрун губи сваки стратешки и привредни значај а центар овог подручја се дефинитивно сели у Вишеград. Као помен на овај догађај по наредби султана Мехмеда II Освајача Турци граде џамију, једну од првих на простору Босне која се од тада зове Султанова џамија у Добруну. Султан је био веома строг према локалном становништву када је било отпора туском напредовању али пре свега да би застрашио остала места. Приликом освајања, у новосвојене тврђаве су одмах увођене турске посаде и управа а настојало се да градске средине добију турску већину изградњом џамија и терором над локалним становништвом.

Вишеградску тврђаву Турци освајају након града Добруна вероватно у периоду од 1458 до 1459 током коначног пада српске деспотовине, зна се да је 1462. године у Вишеграду већ столовао турски кадија (судија). Османлије су земљу Павловића називали вилајет Павли а деле је на 11 нахија: Вишеград, Добрун, Хртар, Бродар, Прачу (Чаталџа), Волујак, Борач, Студена, Гласинац (Мокро), Пале и Олово (Оловци). Седиште вилајета било је у Вишеграду a њен први помен је у акту из 1463. године код Дурсун–бега, у почетку господар вилајета је био Иса–бега Исаковића који је имао велике поседе у Вишеграду.

У попису османских тврђава из 1469. године у вилајету Павли наведена су три позната средњовековна места Борач, Добрун и Вишеград. У Вишеградској тврђави спомиње се и турска посада као и присуство имама односно вође области.

Кула Краљевића Марка[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Кула Краљевића Марка (Вишеград)
Кула Краљевића Марка

У подножју старог града Вишеграда на стрмим стенама поред Дрине налазе се остаци доње куле. Та кула је имала улогу осматрачнице и са ње се видио ко год да је пришао граду. Ова кула је сазидана на принципу ваљка. Зидине су јој дебљине око 2 метра. Унутрашњи пречник јој је око 4 метра, а висока је око 8 метара. Доња кула је, на два спрата који су били преграђени дрвеним подом, са доњим градом била повезана широким ходником. Сматра се да је у подножју куле Краљевића Марка постојала скела за превоз људи и робе с једне стране реке Дрине на другу.

Ова кула у народу је позната као „кула Краљевића Марка“ и због тога за ово мјесто повезана легенда о Краљевићу Марку. Испод куле се налази неколико удубљења у стенама које се зову „Маркова сједала“ или „Маркове стопе“. На дну реке Дрине се налазе „Шарчева копита“ то јесте трагови коња Шарца. Кажу да су се ту негде налазили и трагови од „Маркове сабље“ међутим изгубили су се приликом грађења пута уз реку Дрину. По једној народној причи, Краљевић Марко је на своме коњу Шарцу прескочио реку Дрину, што значи да је са Буткових стена прескочио Дрину и дошао у своју кулу. За време турске власти у њој се налазила тамница, а доласком Аустрије унутрашњост куле је затрпана камењем, да се у њој не би сакривали српски одметници и хајдуци.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Александар Лома даје дефиницију изворног тумачења истичући да се ради о раном слоју именовања код Словена, да је настао према прасловенском моделу по коме је била уобичајена пракса обезбјеђења главне тврђаве (града) подизањем утврђења узводно од њега на истом водотоку, Александар Лома, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 530, 536. и 538. стр.
  2. ^ Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 12. стр.; Павао Анђелић, Вишеград 2, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 102. стр.; Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 97-98. стр.
  3. ^ Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година, 106. стр.
  4. ^ лат. „Vlatchus Nouachouich de Maleseuaç homo voiuode Sandagl super se et bona sua promisit et se obligauit Maroe Miglieuich, Radach Radouzich et sociis presentibus et recipientibus cum decem bonis salmis munitorum omnibus opportunis ad salmizandum de Ragusio usque ad locum Visegrad voiuode Radossaui Paulouich portare pannos et merces dictorum mercatorum saluas et securas ab omni furto et impedimento eo modo, pactorum et condicionibus quibus Dobrauaç Milichieuich aliis mercatoribus promisit et se obligauit. Et hoc precio et mercato yperperorum sex pro qualibet salma mercantiarum portatarum ad dictum locum Visigrad pro parte cuius viagii idem Vlatchus confessus fuit habuisse a dictis mercatoribus yperperos triginta grossorum et reliquino sibi soluere teneantur in Visigrad. Renuntiantes omnes. Judex ser Dobre de Binzola et Nicola Stella testis” (2. јуни 1433. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Diversa Notariae, Свезак: XVIII, Фолија: 42. стр.
  5. ^ Д. Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, 136. стр.
  6. ^ лат. „Ego Radissa Stoiachouich de Vissegrad confiteor quod super me et omnia bona mea obligo me dare et soluere Petro Pantelle ducatos auri viginti septem et yperperos duos usque ad tres menses proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (20. априла 1429. године), Државни архив у Дубровнику, Серија: Debita Notariae, Свезак: XIV, Фолија : 285 verso; лат. „Ego Radissa Stoiacouich de Poduissegrad confiteor quod super me et super omnia mea bona obligo me dare et soluere Radaçio Ostoich ducatos auri decem et septem usque ad unum mensem proxime futuros. Et sit de presenti viagio et si ultra etc. Renuntiando etc. Judex et testis ut supra” (30. август 1429. године), Исто, Фолија: 327. стр.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Павле Анђелић, Вишеград 2, Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Том III, Земаљски музе Босне и Херцеговине, Сарајево 1988. година, 102. стр.
  • Хамдија Крешевљаковић, Стари босански градови, Наше старине 1, Сарајево 1953. година, 12. стр.
  • Десанка Ковачевић-Којић, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево 1978. година
  • Марко Поповић, Утврђења Земље Павловића, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година
  • Александар Лома, О имену Вишеград, „Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине”, Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002. година, Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003. година, 529-540. стр.
  • Ђорђе Стратимировић, Археолошки прилози (Маркова кула у Вишеграду), Гласник Земаљског музеја 3, Сарајево 1891. година, 283–284. стр.
  • Азиз Ресулбеговић-Дефтердаревић, Град Вишеград и околица, Издање писца, Сарајево 1935. година
  • Алија Бејтић, Соколовићев мост на Дрини у Вишеграду, Сарајево 1945. година
  • Владета Петровић, Вишеград, Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља - према писаним изворима - , Завод за уџбенике, Београд 2010. година, 73. стр.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеградска_тврђава&oldid=27685263”