Виши сисари

С Википедије, слободне енциклопедије

Виши сисари
Временски распон: 161.0–0 Ma
касна јура до данас
живући представници инфракласе Placentalia
реконструкција изгледа изумрле врсте Leptictidium auderiense
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Tribosphenida
Поткласа: Theria
Кладус: Eutheria
Huxley, 1880[1]
Подгрупе
 види текст  
Синоними
  • Pan-Placentalia (Averianov, 2014)[2]

Виши сисари (лат. Eutheria, [Еутерија] — „праве звијери”) или сисари са постељицом, је кладус вивипарних сисара.[3]

С нестанком диносауруса крајем креде отворио се нови животни простор за до тада релативно мале сисаре. Две групе сисара које су до тада постојале, развиле су свака велики број нових врста, торбари у Јужној Америци и Аустралији, а виши сисари на другим континентима.

Данас виши сисари својим бројем врста и јединки доминирају кичмењацима на свим континентима осим Аустралије и Антарктика.

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Кладус: Поријекло назива од: Значење назива:
Eutheria
  • старогрчке ријечи еу (стгрч. εὐ), што значи добро или правилно
  • и старогрчке ријечи терион (стгрч. θήριον), што значи звијер
праве звијери

Један од назива који је у употреби је „виши сисари“, он је одабран, како би се обележила еволуцијска надмоћ и разноврсност врста насупрот другим подразредима. У данашње време се сматра проблематичним представљање једне животињске групе „надређеном“ некој другој групи. Преживљавање неке групе животиња зависи од њихове животне средине као и од фактора случаја. Међутим, тај се појам одржао.

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ T. H. Huxley (1880.) "On the application of the laws of evolution to the arrangement of the Vertebrata, and more particularly of the Mammalia." Proceedings of the Zoological Society, London 43:649-662
  2. ^ Averianov, A. O. & Lopatin, A. V. (2014) "High-level systematics of placental mammals: Current status of the problem." Biology Bulletin, 41(9), 801–816.
  3. ^ Проф. др Данијела Петровић, Природне науке III - Кичмењаци II - 10. предавање, Педагошки факултет – Сомбор, Универзитет у Новом Саду 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]