Вијеће народа Републике Српске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Seal of the Republika Srpska.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Републике Српске

Вијеће народа Републике Српске врши законодавну власт са Народном скупштином Републике Српске. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.[1]

Историјат[уреди]

Изворним Уставом Српске Републике Босне и Херцеговине (1992)[2] одређено је да уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина. У њеном саставу се обезбјеђивала што сразмјернија национална заступљеност. И након потписивања Дејтонског мировног споразума (1995), када је Република Српска укључена као ентитет у састав Босне и Херцеговине, задржан је једнодомни републички парламент. Други ентитет, Федерација Босне и Херцеговине, имала је дводомни Парламент са Представничким домом и Домом народа.

Наметнутим уставним амандманом LXVII (2002) одређено је да су Срби, Бошњаци и Хрвати конститутивни народи у Републици Српској. Осталим наметнутим амандманима је основано Вијеће народа као орган законодавне власти, али не и као равноправни законодавни дом са Народном скупштином. За доношење закона, других прописа и општих аката и даље је потребна већина само у Народној скупштини. За Вијеће народа је прописана процедура за заштиту виталних интереса, идентична као што је тада прописана и за федерални Дом народа.

Дјелокруг[уреди]

Вијеће народа Републике Српске није равноправан дом са Народном скупштином Републике Српске већ је sui generis орган законодавне власти основан с циљем заштите виталних националних интереса конститутивних народа (Срба, Бошњака и Хрвата). Његов уставни положај је другачији у односу на федерални Дом народа који је равноправан дом са Представничким домом у оквиру Парламента Федерације Босне и Херцеговине.

Витални национални интереси конститутивних народа су дефинисани на сљедећи начин: остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања; и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа.[3] Поступак заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисан је Амандманом LXXXII који допуњава члан 70. Устава Републике Српске.

Када се одлучује о промјени Устава Републике Српске, уз двотрећинску већину у Народној скупштини, потребна је и већина у Вијећу народа из сваког конститутивног народа и Осталих.[4]

Већина у Вијећу народа, уз већину у Народној скупштини, потребна је и када се бира предсједник и судије Уставног суда Републике Српске.[5]

Организација[уреди]

Састав Вијећа народа је паритетан тако да сваки конститутивни народ (Срби, Бошњаци, Хрвати) има исти број делегата. Састоји се од 28 делегата, и то по осам делегата из сваког конститутивног народа и четири делегата из реда Осталих. Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског гласања.

Мандат делегата у Вијећу народа траје четири године. Делегате бирају одговарајући клубови народних посланика у Народној скупштини Републике Српске који се формирају само у ту сврху по националној припадности народних посланика. У случају да је број делегата који се бирају у један клуб у Вијећу народа већи од броја одговарајућих народних посланика, бира се додатни број посланика од стране ad hoc клуба који се у ту сврху успоставља из реда свих одборника припадника одговарајућег конститутивног народа или из реда Осталих.[6][7]

Вијеће народа има једног предсједавајућег и три потпредсједавајућа, тако да по једна функција припада сваком конститутивном народу и Осталим. Радна тијела Вијећа народа су Административна комисија и Уставна и законодавно-правна комисија. Предсједништво Вијећа народа чине предсједавајући и потпредсједавајући. Секретар Вијећа народа учествује у раду Вијећа народа без права одлучивања. Колегијум Вијећа народа сачињавају: предсједавајући, три потпредсједавајућа, секретар и предсједници клубова делегата.

Сазиви[уреди]

Делегати[уреди]

Састав четвртог сазива
7
7
3
3
2
1
1
1
1
1
1
Од укупно 28 мандата на поједине партије отпада:

Делегати Клуба из реда српског народа:

  • Живко Марјанац (Потпредсједавајући), СП
  • Лазо Марић, СДС
  • Перо Петровић, СНСД
  • Мирко Којић, СНСД
  • Љубица Миљановић, СНСД
  • Зоран Трифуновић, ДНС
  • Милан Ђукић, ПДП
  • Војислав Глигић, НДП


Делегати Клуба из реда бошњачког народа:

  • Кемо Чамџија (Потпредсједавајући), СДА (СДА је чланица коалиције Домовина)
  • Мујо Хаџиомеровић, СДА (Домовина)
  • Касим Салкић, СДА (Домовина)
  • Анита Хоџић, СДА (Домовина)
  • Самир Бачевац, СДА (Домовина)
  • Елведин Хамзић, Странка за БиХ (Странка за БиХ је чланица коалиције Домовина)
  • Мухамед Ибрахимбеговић, СББ БиХ (СББ БиХ је чланица коалиције Домовина)
  • Енес Суљкановић, СДП БиХ


Делегати Клуба из реда хрватског народа:

  • Нада Тешановић (Предсједавајући), СНСД
  • Томислав Томљановић, ХНС (ХНС је интегрисан у ХДЗ 1990)
  • Иво Камењашевић, ХДЗ БиХ
  • Андреа Дорић, СП
  • Ивка Ристић, СНСД
  • Горан Милошевић, СДС
  • Жељко Стипић, ХСП БиХ
  • Мијо Перкунић, ХДЗ БиХ


Делегати Клуба из реда осталих народа:

  • Раденко Рикић (Потпредсједавајући) (Црногорац), СДС
  • Александра Делшашо Лепир (Италијанка), СНСД
  • Јована Чаркић (Јеврејка), СНСД
  • Дубравка Мацановић (Украјинка), нестраначка (изабрана као кандидат СП, али није члан партије)

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Члан 69. Устава Републике Српске (са амандманима I—CXXII)
  2. ^ Устав Српске Републике Босне и Херцеговине („Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини“, број 3/92)
  3. ^ Члан 70. Устава Републике Српске, допуњен Амандманом LXXVII
  4. ^ Члан 135. Устава Републике Српске
  5. ^ Члан 116. Устава Републике Српске
  6. ^ Чланови 71. и 72. Устава Републике Српске
  7. ^ Члан 13. Закона о измјенама и допунама Изборног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 24/12)

Спољашње везе[уреди]