Владан Матијевић

Владан Матијевић
Лични подаци
Датум рођења	16. новембар 1962.
Место рођења	Чачак, СФР Југославија
Књижевни рад
Период	1991—
Најважнија дела	Не реметећи расуло; Ван контроле; Прилично мртви; Писац издалека; Врло мало светлости; Мемоари, амнезије; Пристаништа; Сусрет под необичним околностима; Слобода говора
Награде	Андрићева награда; Нинова награда; Награда Меша Селимовић; Награда Борисав Станковић; Награда Исидора Секулић; Награда Кочићево перо; Награда Кочићева књига; Награда Рамонда сербика

Владан Матијевић (Чачак, 16. новембар 1962) српски је књижевник. Добитник је Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Осамнаест година је радио у фабрици базне хемије, од 2005. запослен је у галерији Надежда Петровић у Чачку.

Почео је са писањем поезије, његове песме штампане су у часописима већ почетком осамдесетих. Године 1991. објављује збирку песама Не реметећи расуло, која, по Матијевићу, представља преломни тренутак у његовом животу. Убрзо почиње да пише и прозу. Кратки роман Ван контроле је његово прво прозно дело.

До данас је објавио тринаест књига, већина је имала више издања. Романи су му превођени на француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и македонски језик. Добитник је више значајних награда и признања у Србији, између осталих и Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. године и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.

О стваралаштву Владана Матијевића написано је више од стo критичких текстова, о њему су снимљена два документарна телевизијска филма аутора Јосипа Бабела (2004) и Олгице Ракић (2010). Писац и уредник Александар Гаталица снимио је 2016. за РТС получасовну емисију Књижевни дијалог са Владаном Матијевићем.

У једном интервјуу изјавио је:

Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате. Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина.

Живи у Чачку.

Награде[уреди | уреди извор]

Прва награда на конкурсу "Милутин Ускоковић" 1999. године за најбољу приповетку написану на српском језику.^[2]
Андрићева награда 2000. године за књигу прича Прилично мртви.
Нинова награда критике 2003. године за роман Писац издалека.
Награда златни хит либер и Награда златни бестселер 2004. за роман Писац издалека.
Награда Меша Селимовић 2010. године за роман Врло мало светлости.
Награда Борисав Станковић 2010. године за роман Врло мало светлости.
Награда Исидора Секулић 2010. године за роман Врло мало светлости.
Награда Кочићево перо и Награда Кочићева књига 2012. године за књигу есеја Мемоари, амнезије
Награда Стеван Сремац и Награда Данко Поповић 2014. године за књигу прича Пристаништа.
Награда "Рамонда сербика" 2019. године за целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности и култури - Књижевне колоније Сићево

Дела[уреди | уреди извор]

Не реметећи расуло (песме, 1991)
Ван контроле (роман, 1995, нова верзија 2021)
Р. Ц. Неминовно (роман, 1997, нова верзија 2017)
Самосвођење (песме, 1999)
Прилично мртви (приче, 2000)
Писац издалека (роман, 2003)
Часови радости (роман, 2006)
Жилави комади (драме, 2009)
Врло мало светлости (роман, 2010)
Мемоари, амнезије (есеји, 2012)
Пристаништа (приче, 2014)
Сусрет под необичним околностима (роман, 2016)
Слобода говора (роман, 2020)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Vladan Matijević”. Laguna. Приступљено 31. 1. 2019.
^ „Dobitnici nagrada”. Književni konkurs Milutin Uskoković. Приступљено 31. 1. 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Vladan Matijević”. Laguna. Приступљено 31. 1. 2019.

[2] „Dobitnici nagrada”. Književni konkurs Milutin Uskoković. Приступљено 31. 1. 2019.

[1]

[2]

п р у НИН-ова награда
1954—1975.	1954: Добрица Ћосић — Корени 1955: Мирко Божић — Неисплакани 1956: Оскар Давичо — Бетон и свици 1957: Александар Вучо — Мртве јавке 1958: Бранко Ћопић — Не тугуј бронзана стражо 1960: Радомир Константиновић — Излазак 1961: Добрица Ћосић — Деобе 1962: Мирослав Крлежа — Заставе 1963: Оскар Давичо — Глади 1964: Оскар Давичо — Тајне 1965: Ранко Маринковић — Киклоп 1966: Меша Селимовић — Дервиш и смрт 1967: Ерих Кош — Мреже 1968: Слободан Новак — Мириси, злато и тамјан 1969: Бора Ћосић — Улога моје породице у светској револуцији 1970: Борислав Пекић — Ходочашће Арсенија Његована 1971: Милош Црњански — Роман о Лондону 1972: Данило Киш — Пешчаник 1973: Михаило Лалић — Ратна срећа 1974: Јуре Франичевић Плочар — Вир 1975: Миодраг Булатовић — Људи са четири прста
1976—2000.	1976: Александар Тишма — Употреба човека 1977: Петко Војнић Пурчар — Дом све даљи 1978: Мирко Ковач — Врата од утробе 1979: Павле Угринов — Задат живот 1980: Слободан Селенић — Пријатељи 1981: Павао Павличић — Вечерњи акт 1982: Антоније Исаковић — Трен 2 1983: Драгослав Михаиловић — Чизмаши 1984: Милорад Павић — Хазарски речник 1985: Живојин Павловић — Зид смрти 1986: Видосав Стевановић — Тестамент 1987: Воја Чолановић — Зебња на расклапање 1988: Дубравка Угрешић — Форсирање романа ријеке 1989: Војислав Лубарда — Вазнесење 1990: Мирослав Јосић Вишњић — Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба 1991: Милисав Савић — Хлеб и страх 1992: Живојин Павловић — Лапот 1993: Радослав Петковић — Судбина и коментари 1994: Владимир Арсенијевић — У потпалубљу 1995: Светлана Велмар-Јанковић — Бездно 1996: Давид Албахари — Мамац 1997: Милован Данојлић — Ослободиоци и издајници 1998: Данило Николић — Фајронт у Гргетегу 1999: Максимилијан Еренрајх Остојић — Карактеристика 2000: Горан Петровић — Ситничарница „Код срећне руке”
2001—данас	2001: Зоран Ћирић — Хобо 2002: Младен Марков — Укоп оца 2003: Владан Матијевић — Писац издалека 2004: Владимир Тасић — Киша и хартија 2005: Миро Вуксановић — Семољ земља 2006: Светислав Басара — Успон и пад Паркинсонове болести 2007: Драган Великић — Руски прозор 2008: Владимир Пиштало — Тесла, портрет међу маскама 2009: Гроздана Олујић — Гласови у ветру 2010: Гордана Ћирјанић — Оно што одувек желиш 2011: Слободан Тишма — Бернардијева соба 2012: Александар Гаталица — Велики рат 2013: Горан Гоцић — Таи 2014: Филип Давид — Кућа сећања и заборава 2015: Драган Великић — Иследник 2016: Ивана Димић — Арзамас 2017: Дејан Атанацковић — Лузитанија 2018: Владимир Табашевић — Заблуда Светог Себастијана 2019: Саша Илић — Пас и контрабас 2020: Светислав Басара — Контраендорфин 2021: Милена Марковић — Деца

п р у Српска књижевност
Повезано	Српски језик Историја Србије Историја Косова и Метохије Историја Војводине Дубровачка република Српска канцеларија у Дубровнику Срби католици Историја Републике Српске Српска стара књижевност Мирослављево јеванђеље Повеља Кулина бана Србуља Српска поезија Српске епске народне пјесме Славистика
Средњовековна књижевност	Стефан Првовенчани Свети Сава Доментијан Теодосије Јаков Серски патријарх Јефрем патријарх Данило II Станислав Лесновски Милица Хребељановић Јефимија Јелена Лазаревић Стефан Лазаревић Константин Михаиловић Мартин Сегон Димитрије Кантакузин Пахомије Логофет Димитар Кратовски Владислав Граматик Јеромонах Макарије
Пре 19. века	Држић патријарх Пајсије I Гундулић Змајевић Бококоторска књижевност патријарх Арсеније III гроф Бранковић Стефановић Венцловић Козачински Василије Петровић Жефаровић Рајић Орфелин Јулинац Пишчевић Обрадовић Вићентије Ракић Зановић Зелић Везилић Милетић Мразовић Јанковић Вујић Стојковић Соларић Дошеновић
19. век	Мушицки Ненадовић Видаковић Вук Караџић Милутиновић Сарајлија Стерија Поповић Марковић Кодер Петар II Петровић Његош Суботић Игњатовић Стјепан Митров Љубиша Радичевић Јован Илић Милица Стојадиновић Српкиња Ненадовић Ђура Јакшић Марко Миљанов Јован Јовановић Змај Лаза Костић Трифковић Глишић Лаза Лазаревић Матавуљ Сремац Војислав Илић Веселиновић Ранковић Шантић Ћипико Домановић Ћоровић Станковић Кочић
20. век	Нушић Дучић Милан Ракић Секулић Скерлић Петковић Дис Пандуровић Ускоковић Вељко Петровић Винавер Бојић Андрић Црњански Настасијевић Мицић Растко Петровић Десанка Максимовић Матић Васиљев Десница Давичо Селимовић Михаило Лалић Ћопић Ћосић Попа Исаковић Медаковић Олујић Радовић Тишма Алечковић Констатиновић Раичковић Миодраг Павловић Павић Поповић Пекић Булатовић Иван В. Лалић Ћирилов Мика Антић Велмар Јанковић Жика Павловић Миљковић Киш Ерић Капор Шћепановић Јосић Вишњић Радуловић
Савремена књижевност	Драгослав Михаиловић Симовић Огњеновић Ршумовић Бећковић Давид Вуксановић Милисав Савић Зубац Данојлић Драшковић Ђого Вујчић Стевановић Витезовић Ного Албахари Душан Ковачевић Синиша Ковачевић Зоран Живковић Великић Басара Бајац Радослав Павловић Ленголд Пиштало Горан Петровић Матијевић Гаталица Србљановић Шајтинац Марковић
Књижевне награде	НИН-ова награда Андрићева награда Награда Кочићево перо Награда „Милош Црњански” Награда „Меша Селимовић” Награда „Бранко Ћопић” Награда „Исидора Секулић” Награда „Милица Стојадиновић Српкиња”