Владан Матијевић

Владан Матијевић
Лични подаци
Датум рођења	(1962-11-16)16. новембар 1962.
Место рођења	Чачак, СФР Југославија
Књижевни рад
Период	1991—
Најважнија дела	Не реметећи расуло Ван контроле Прилично мртви Писац издалека Врло мало светлости Мемоари, амнезије Пристаништа Сусрет под необичним околностима Слобода говора
Награде	Андрићева награда Нинова награда Награда „Меша Селимовић” Награда „Борисав Станковић” Награда „Исидора Секулић”

Владан Матијевић (Чачак, 16. новембар 1962) српски је књижевник. Добитник је Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.

Биографија

Осамнаест година је радио у фабрици базне хемије, од 2005. запослен је у галерији Надежда Петровић у Чачку.

Почео је са писањем поезије, његове песме штампане су у часописима већ почетком осамдесетих. Године 1991. објављује збирку песама Не реметећи расуло, која, по Матијевићу, представља преломни тренутак у његовом животу. Убрзо почиње да пише и прозу. Кратки роман Ван контроле је његово прво прозно дело.

До данас је објавио тринаест књига, већина је имала више издања. Романи су му превођени на француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и македонски језик. Добитник је више значајних награда и признања у Србији, између осталих и Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. године и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.

О стваралаштву Владана Матијевића написано је више од стo критичких текстова, о њему су снимљена два документарна телевизијска филма аутора Јосипа Бабела (2004) и Олгице Ракић (2010). Био је гост у емисијама Веље Павловића "Ниво 23" (2014) на Студију Б и Раде Ђурић "Да сам ја неко" (2023) на Н1 телевизији. Писац и уредник Александар Гаталица снимио је 2016. за РТС получасовну емисију Књижевни дијалог са Владаном Матијевићем.

У једном интервјуу изјавио је:

Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате. Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина.

Живи у Чачку.

Награде

• Награда „Милутин Ускоковић”, за приповетку „Пролеће Филипа Кукавице”, 1999.
• Андрићева награда, за књигу прича Прилично мртви, 2000.
• Награда „Јован Дучић” (2), за приповетку „Замагљени круг”, Књижевна заједница „Јован Дучић”, Требиње, 2002.
• Нинова награда, за роман Писац издалека, 2004.
• Награда „Златни хит либер”, за роман Писац издалека, 2004.
• Награда „Златни бестселер”, за роман Писац издалека, 2004.
• Награда „Меша Селимовић”, за роман Врло мало светлости, 2011.
• Награда „Борисав Станковић”, за роман Врло мало светлости, 2011.
• Награда „Исидора Секулић”, за роман Врло мало светлости, 2011.
• Награда „Кочићево перо”, за књигу есеја Мемоари, амнезије, 2012.
• Награда „Кочићева књига”, за књигу есеја Мемоари, амнезије, 2012.
• Награда „Стеван Сремац”, за књигу прича Пристаништа, 2015.
• Награда „Данко Поповић”, за књигу прича Пристаништа, 2015.
• Награда „Рамонда сербика”,за целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности и култури, 2019.
• Награда "Златни крст кнеза Лазара", за целокупно књижевно дело, 2023.

Дела

Романи

• Ван контроле (1995)
• Р. Ц. Неминовно (1997)
• Писац издалека (2003)
• Часови радости (2006)
• Врло мало светлости (2010)
• Сусрет под необичним околностима (2016)
• Слобода говора (2020)

Књиге прича

• Прилично мртви (2000)
• Пристаништа (2014)

Друго

• Не реметећи расуло (песме, 1991)
• Самосвођење (песме, 1999)
• Жилави комади (драме, 2009)
• Мемоари, амнезије (есеји, 2012)

Види још

• Нинова награда
• Андрићева награда

Спољашње везе

• Владан Матијевић: Писци глуме због срамоте („Вечерње новости”, 13. јул 2013)
• Не потцењујмо човека. Он може све да уништи („Урбани књижевни круг”, 19. децембар 2013)