Владан Матијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владан Матијевић
Датум рођења(1962-11-16)16. новембар 1962.(56 год.)

Владан Матијевић (Чачак, 16. новембар 1962) српски је књижевник и добитник Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.[1]

Биографија[уреди]

Владан Матијевић рођен је 1962. године у Чачку, у чијем предграђу и данас живи. Осамнаест година је радио у фабрици базне хемије, од 2005. запослен је у галерији Надежда Петровић у Чачку.

Почео је са писањем поезије, његове песме штампане су у часописима већ почетком осамдесетих. Године 1991. објављује збирку песама Не реметећи расуло, која, по Матијевићу, представља преломни тренутак у његовом животу. Убрзо почиње да пише и прозу. Кратки роман Ван контроле је његово прво прозно дело.

До данас је објавио дванаест књига, већина је имала више издања. Романи су му превођени на француски, немачки, шпански, италијански, бугарски и македонски језик. Добитник је више значајних награда и признања у Србији, између осталих и Андрићеве награде за најбољу књигу прича 2000. године и Нинове награде критике за најбољи роман 2003. године.

О стваралаштву Владана Матијевића написано је више од стo критичких текстова, о њему су снимљена два документарна телевизијска филма аутора Јосипа Бабела (2004) и Олгице Ракић (2010). Писац и уредник Александар Гаталица снимио је 2016. за РТС получасовну емисију Књижевни дијалог са Владаном Матијевићем.

У једном интервјуу изјавио је:

„Уметничко стварање, писање посебно, није спортско такмичење које човека обавезује на све боље резултате. Да би се од њега живело мора се мислити на тираже и објављивати бар једном годишње. Ја то не могу. Живео сам за писање, али не и од њега, и не видим како би се то могло променити?! То је моја судбина.”

Живи у Чачку.

Дела[уреди]

  • Не реметећи расуло (песме, 1991)
  • Ван контроле (роман, 1995, нова верзија 2013)
  • Р. Ц. Неминовно (роман, 1997, нова верзија 2017)
  • Самосвођење (песме, 1999)
  • Прилично мртви (приче, 2000)
  • Писац издалека (роман, 2003)
  • Часови радости (роман, 2006)
  • Жилави комади (драме, 2009)
  • Врло мало светлости (роман, 2010)
  • Мемоари, амнезије (есеји, 2012)
  • Пристаништа (приче, 2014)
  • Сусрет под необичним околностима (роман, 2016).

Награде[уреди]

  • Прва награда на конкурсу "Милутин Ускоковић" 1999. године за најбољу приповетку написану на српском језику.[2]
  • Андрићева награда 2000. године за књигу прича Прилично мртви.
  • Нинова награда критике 2003. године за роман Писац издалека.
  • Награда златни хит либер и Награда златни бестселер 2004. за роман Писац издалека.
  • Награда Меша Селимовић 2010. године за роман Врло мало светлости.
  • Награда Борисав Станковић 2010. године за роман Врло мало светлости.
  • Награда Исидора Секулић 2010. године за роман Врло мало светлости.
  • Награда Кочићево перо и Награда Кочићева књига 2012. године за књигу есеја Мемоари, амнезије
  • Награда Стеван Сремац и Награда Данко Поповић 2014. године за књигу прича Пристаништа.
  • Награда "Рамонда сербика" 2019. године за целокупно књижевно дело и значајан допринос књижевности и култури - Књижевне колоније Сићево

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Vladan Matijević”. Laguna. Приступљено 31. 1. 2019. 
  2. ^ „Dobitnici nagrada”. Književni konkurs Milutin Uskoković. Приступљено 31. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди]