Влада Обрадовић Камени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЛАДА ОБРАДОВИЋ КАМЕНИ
Nh obradovic vlada.jpg
Влада Обрадовић Камени
Датум рођења1912.
Место рођењаЛипа, код Бихаћа
 Аустроугарска
Датум смрти2. јун 1944.(1944-06-02) (31/32 год.)
Место смртиШимановци, код Пећинаца
Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од5. јула 1951.

Влада Обрадовић Камени (Липа, код Бихаћа, 1912Шимановци, код Пећинаца, 2. јун 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1912. у селу Липи код Бихаћа. Имао је само годину дана када му је отац умро, а са непуних једанаест преселио се са мајком у сремско село Ашању где је радио на имућним сеоским газдинствима.

Од првих дана окупације борио се против окупаторско-квинслишке власти. Због једне неуспеле акције коју је самоинцијативно планирао, фолксдојчери су га ухапсили, али је успео да побегне и да се врати у село, где се крио неко време. Касније се повезао са Народноослободилачким покретом и 3. септембра 1941. године ступио у Посавски партизански одред и већ од првог дана учествовао у акцијама.

Крајем 1942. године са Посавским батљоном, који се укључио у састав Шесте источнобосанске ударне бригаде прешао је у источну Босну и постао члан Комунистичке партије Југославије. Касније је постао командир у Другом батаљону Друге војвођанске ударне бригаде и учествовао је у разним борбама; за ослобођење Сребренице, Власенице, Зворника, цапарда, на Мајевици и Бричу. Више пута је био рањен и због тога пребачен у Срем на лечење и опоравак.

У јесен 1943. постао је члан Месног Народноослободилачког одбора, али је убрзо као командир прешао у Србију пратећи групу војно-политичких руководилаца које је Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутио преко Срема у Србију. Када је у рејону села Дучине, погинуо Јован Вуксан Моша, командант батаљона, преузео је његову дужност. Овај батаљон се после месец дана борбе у Србији вратио у Срем, у састав Првог сремског партизанског одреда, да би јуна 1944. постао Трећи батаљон Шесте војвођанске ударне бригаде.

Погинуо је 2. јуна 1944. године, у борби с групом Немаца, на Галовичком каналу, између села Карловчића, Михаљеваца и Шимановаца. После његове погибије, један батаљон Шесте војвођанске бригаде носио је његово име.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]