Друга влада Драгише Цветковића
| Датум оснивања | 26. август 1939. |
|---|---|
| Претходне администрације | |
| Расформирано | 27. март 1941. |
| Замењена са администрацијом | |
| Седиште | Београд Краљевина Југославија |
| Председник Министарског савета |
Друга влада Драгише Цветковића је била влада Краљевине Југославије од 26. августа 1939. до 27. марта 1941. године.
Позната је и по именима влада Цветковић-Мачек, и влада народног споразума.
Историја[уреди | уреди извор]
Влада је настала Споразумом Цветковић-Мачек 26. августа 1939. године.
Уредбом, 26. августа створена је Бановина Хрватска, а Указима су распуштени Народна скупштина и Сенат.[1]
Када је избио Други светски рат 1. септембара 1939. немачким нападом на Пољску, Југославија је прогласила своју неутралност.
Године 1940. Драгиша Цветковић је потписао и две антисемитске уредбе.[2] Наиме, за време владе Цветковић-Мачек, 1940. године, донети су Корошчеви закони, названи по тадашњем министру просвете и прваку Словеначке народне странке. Тим је законом уведен „нумерус клаусус” од 0,51% (108 лица) Јевреја који се могу уписати у све средње школе краљевине (изузев бановине Хрватске), уместо раније уписаних 7000. Иста одредба важила је и за све универзитете и више школе. Након те „Уредбе о упису лица јеврејског порекла” донети су и прописи о забрани Јеврејима трговине животним намирницама, а уведена су и разна ограничења у војсци — већином путем поверљивих наређења — која су искључила Јевреје из неких родова војске, отежавале им полагање официрског испита и слично.[3]
Уочи грчко-италијанског рата италијански авиони су бомбардовали Битољ 5. новембра 1940, иако Југославија и Италија нису биле у рату и имале закључен споразум о ненападању.
Краљевина Југославија и Краљевина Мађарска стварају уговор о пријатељству, који на југословенски предлог добија назив „Уговор о вечном пријатељству“. Уговор потписују Александар Цинцар-Марковић и мађарски министар иностраних послова гроф Иштван Чаки 12. децембра 1940. године.
Дана 19. јануара 1941. образовано је ново Министарство снабдевања и исхране.
Драгиша је са министром спољних послова Цинцар-Марковићем путовао у Немачку 13. фебруара 1941. године, где је преговарао са министром спољних послова Немачке фон Рибентропом и самим Хитлером, али није прихватио захтев да Југославија приступи Тројном пакту, објашњавајући да за то није овлашћен.
Неколико недеља касније 25. марта 1941. године по одлуци Крунског савета, Драгиша Цветковић, Министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић и немачки Министар иностраних послова фон Рибентроп у дворцу Белведере у Бечу потписали су протокол о приступању Југославије Тројном пакту сила осовина.
Цветковић и министри су се вратили 26. марта са завршног пута у Немачкој и издали званично саопштење:...да је Тројни пакт потписан у Бечу и да је Југославија званично приступили силама Осовине. У изјави је, такође, речено да пакт садржи тајне клаузуле које за нас представљају велику предност јер гарантују Југославији потпуну неутралност.[4]
Влада је збачена Војним пучом од 27. марта 1941.
Чланови владе[уреди | уреди извор]
.jpg)
.jpg)
[5][6][7][8][9][10][11][12][13][14][15][16]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Југословенске владе 1918-2006.”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2014. г. Приступљено 27. 01. 2014.
- ^ „Службене новине Краљевине Југославије“, бр. од 5. октобра 1940.
- ^ Ласло Секељ, „Антисемитизам у Југославији 1941−1945”, у: Ревија ѕа социологију, Нови Сад, 1981., 187. стр.
- ^ Против пакта и црква! Вечерње Новости 18.3.2013 Посечћено 19.3.2013.
- ^ Ванредан број Службене Новине Краљевине Југославије, 23. август 1939, Број 194 А[мртва веза]
- ^ Време, 21. јун 1940, страна 1, Београд
- ^ Време, 30. јун 1940, страна 1, Београд
- ^ Време, 9. јул 1940, страна 1, Београд
- ^ Време, 28. август 1940, страна 1, Београд
- ^ Време, 7. новембар 1940, страна 1, Београд
- ^ Време, 16. децембар 1940, страна 7, Београд
- ^ Време, 20. јануар 1941, страна 4, Београд
- ^ Време, 26. јануар 1941, страна 6, Београд
- ^ Време, 5. фебруар 1941, страна 6, Београд
- ^ Време, 25. март 1941, страна 1, Београд
- ^ Службене Новине Краљевине Југославије, 19. август 1941, Број 1[мртва веза], Лондон
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Димић, Љубодраг (2005). „Министарски савети Краљевине Југославије 1918-1941”. Владе Србије 1805-2005. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 245—272.
- Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
