Владета Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владета Јанковић
Vladeta Janković.png
Јанковић 2018. године
Биографија
Датум рођења(1940-09-01)1. септембар 1940.(81 год.)
Место рођењаБеоград
Краљевина Југославија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
странка
Амбасадор Србије у Светој столици
2008 — 2012.
ПредседникБорис Тадић
Томислав Николић
ПретходникДарко Танасковић
НаследникМирко Јелић
Амбасадор СР Југославије у Уједињеном Краљевству
2001 — 2004.
ПредседникВојислав Коштуница
Светозар Маровић
ПретходникМилош Радуловић
НаследникДрагиша Бурзан

Владета Јанковић (Београд, 1. септембар 1940) српски је филолог, универзитетски професор, књижевник, дипломата и политичар, који је био амбасадор СР Југославије у Уједињеном Краљевству од 2001. до 2004. и амбасадор Србије у Светој столици од 2008. до 2012. године.

Дугогодишњи високопозиционирани члан Демократске странке Србије (ДСС), Јанковић је напустио ДСС 2014. године након што је њен бивши председник Војислав Коштуница објавио да напушта странку, због чега се Јанковић повукао из политике. Његова осмогодишња пауза из политике окончана је у јануару 2022. године када је опозициона коалиција Уједињена Србија (УС) именовала Јанковића за свог носиоца листе и кандидата за градоначелника Београда на предстојећим изборима за одборнике Скупштине града.

Детињство, младост и каријера[уреди | уреди извор]

Владета Јанковић је рођен 1. септембра 1940. године у Београду. Његов отац Драгослав Јанковић био је левичарски универзитетски професор,[1] а мајка Босиљка Јанковић (рођена Кокановић) библиотекарка.[2] Отац му је био из Врања, док мајка вуче порекло босанских Срба, хрватских Срба и Цинцара. Један од његових прадедова по мајци био је члан Младе Босне.[1]

Године 1959. завршио је гимназију у Београду. Јанковић је затим уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, где је студирао општу књижевност и дипломирао 1964. године. Магистрирао је 1967, а докторску тезу одбранио је 1975. под називом „Менандерови ликови и европска драма”.[2] На истој катедри прошао је пут од асистента приправника до редовног професора и шефа катедре.[3]

Годинама је сарађивао са Радио-телевизијом Београд као аутор културно-историјских програма за младе. Био је предавач у САД, Енглеској, Холандији и Грчкој.[4][3]

Политичка и дипломатска каријера[уреди | уреди извор]

У политику је ушао почетком 1990-их као члан Главног одбора Демократске странке (ДС). Након раскола у ДС, Јанковић је постао један од оснивача Демократске странке Србије (ДСС).[5] Био је посланик у Народној скупштини Србије и Савезној скупштини СР Југославије.[3]

Након свргавања Слободана Милошевића, именован је 2001. године за амбасадора Југославије у Уједињеном Краљевству.[6] Касније је своју службу у УК назвао „изузетно тешком и стресном”.[1] Године 2004. именован је за главног спољнополитичког саветника председника Владе Србије, Војислава Коштунице. Године 2005. изабран је за потпредседника Демократске странке Србије (ДСС).[3] Био је амбасадор Србије у Светој столици од фебруара 2008. до августа 2012. године.[7]

Напустио је Демократску странку Србије 14. октобра 2014. убрзо након што је оснивач и дугогодишњи председник странке Војислав Коштуница најавио да је напушта.[8]

Јанковић, Мариника Тепић и Здравко Понош, представници коалиције Уједињена Србија 2. фебруара 2022. године

Крајем јануара 2022. Странка слободе и правде, Народна странка, Демократска странка и Покрет слободних грађана предложили су Јанковића као свог носиоца листе и кандидата за градоначелника Београда на предстојећим изборима за одборнике Скупштине града Београда,[9] а Јанковић је 31. јануара прихватио понуду,[10] наводећи да је „оптимистичан” у погледу предстојећих избора.[11] Након што га је 2. фебруара коалиција Уједињена Србија званично представила као свог кандидата за градоначелника Београда, Јанковић је изјавио да ће, у случају да буде изабран за градоначелника, „у Београду све бити транспарентно, те да ће се знати сваки детаљ око уговора”.[12]

Политичке позиције[уреди | уреди извор]

Јанковић је описан као конзервативни[13] и десничарски политичар.[10][14] Противи се владавини Српске напредне странке и њеног вође Александра Вучића[15][16][17] оптужујући га да личи на „силеџије у школским двориштима, који слабије застрашују и уцењују како би себе представили као заштитнике и спасиоце”.[18]

Спољна политика[уреди | уреди извор]

Јанковић сматра да је приступање Србије Европској унији „нереалан пројекат” и да ће „пре ЕУ престати да постоји, него што ће Србија постати њен члан”.[19] Јанковић је 2014. изјавио да „треба рашчистити и са тим да ће Србија пропасти ако не буде ушла у ЕУ, јер није Швајцарска.”[20]

Косовско питање[уреди | уреди извор]

Јанковић је више пута изјављивао да је независност Косова за њега неприхватљива и недопустива, оштро критикујући Вучићеве споразуме са Косовом, Европском унијом и САД,[21] истовремено се противећи изласку косовских Срба на изборе које организују власти Косова.[22] Јанковић је у јануару 2021. године изјавио да Косово „дефакто нам не припада нама и свако види, али дејуре, по међународном праву, нам свакако припада.”[23] Он је у септембру 2021. изјавио да неће доћи до озбиљне оружане конфронтације док су трупе НАТО стациониране на Косову.[24]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Јанковић је ожењен адвокатицом Славком (рођеном Срдић), са којом има сина Уроша и ћерку Мару.[2]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Награда или одликовање Држава
Grande ufficiale OSSI medal BAR.svg Орден италијанске звезде солидарности[25]  Италија
VA Ordine Piano BAR.svg Орден папе Пија IX[26]  Света столица

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • Поетска функција кованица Лазе Костића, Београд, 1969.
  • Менандрови ликови и европска драма, САНУ, Београд, 1978.
  • Теренције: Комедије (превод, коментар, предговор), Београд, 1978.
  • Петријин венац Драгослава Михаиловића, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985.
  • Насмејана животиња: о античкој комедији, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987.
  • Хросвита: Драме (превод, коментар и предговор), Латина ет Граеца, Загреб, 1988.
  • Именик класичне старине, Београд, 1992
  • Митови и легенде: јудаизам, хришћанство, ислам, Српска књижевна задруга, Београд, 1996.
  • Беочуг, Српска књижевна задруга, Београд, 2011.
  • Античке изреке, Лагуна, Београд, 2018.
  • Латински глосар, Лагуна, Београд, 2021.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Vlast, laži i strah - Intervju – Vladeta Janković - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2014-10-15. Приступљено 2022-02-01. 
  2. ^ а б в Janković, Vesna M., ур. (1995). Ko je ko u Srbiji 1995. Belgrade: Bibliofon. стр. 194. 
  3. ^ а б в г „Проф. др Владета Јанковић”. Рашке духовне свечаности (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29. 
  4. ^ „Vladeta Janković”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2022-01-29. 
  5. ^ „Vladeta Janković: Profesor u politici - Ljudi - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-01-29. Приступљено 2022-01-29. 
  6. ^ „Аmbasada Republike Srbije u Velikoj Britaniji”. www.london.mfa.gov.rs. Приступљено 2022-01-29. 
  7. ^ „Vladeta Janković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-01-29. 
  8. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „ДСС напустили Јочић, Јанковић и Никитовић”. www.rts.rs. Приступљено 2022-01-29. 
  9. ^ Blic. „"U MOJIM GODINAMA KAMPANJA NIJE ŠALA" Vladeta Janković dobio zvaničnu ponudu da bude kandidat opozicije za gradonačelnika: "Konsultovaću porodicu i lekare". Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-01-31. 
  10. ^ а б „Retired professor, right-wing politician to be opposition man for Belgrade Mayor”. N1 (на језику: српски). 2022-01-31. Приступљено 2022-01-31. 
  11. ^ „Janković za Nova.rs o kandidaturi za gradonačelnika: Optimističan sam”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-01-31. Приступљено 2022-01-31. 
  12. ^ „Vladeta Janković: U Beogradu će sve biti transparentno (VIDEO)”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Приступљено 2022-02-02. 
  13. ^ „Serbian opposition parties unite against Vucic's populists”. AP NEWS (на језику: енглески). 2022-02-02. Приступљено 2022-02-03. 
  14. ^ „Kako je Balkan Info uništio srpsku desnicu”. Fenomenologija (на језику: српски). 2022-01-25. Приступљено 2022-02-01. 
  15. ^ „Vladeta Janković: Vučićev tekst je besramna, podla i ozbiljno opasna orgija radikalskog populizma”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  16. ^ „Vladeta Janković: Vučić neće preživeti Kosovo | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  17. ^ „INTERVJU Vladeta Janković: Oni koji traže više kolona rade za Vučića”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-04. Приступљено 2022-02-01. 
  18. ^ „Vladeta Janković: Glumac Vučić gubi kontrolu nad ulogom”. Dnevni list Danas (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  19. ^ „Janković: Pre će EU prestati da postoji, nego što će Srbija postati njen član”. N1 (на језику: српски). 2020-03-07. Приступљено 2022-02-01. 
  20. ^ Б92. „Б92: Владета Јанковић: Методи десно оријентисаних покрета нису за ДСС, наша чиста политика не треба да буде замућена”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  21. ^ „Ko je, zapravo, za nezavisno Kosovo - Vučić ili Janković? | Politika”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2022-02-01. 
  22. ^ „Janković: Izlazak na izbore na Kosovu nastavak Vučićevih kapitulantskih poteza”. N1 (на језику: српски). 2021-10-17. Приступљено 2022-02-01. 
  23. ^ „Janković: Kostić je svetska klasa, ali greši o Kosovu”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-01-14. Приступљено 2022-02-01. 
  24. ^ „Vladeta Janković: Dok je NATO na Kosovu, sukoba neće biti - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2021-09-27. Приступљено 2022-02-01. 
  25. ^ „Le onorificenze della Repubblica Italiana”. www.quirinale.it. Приступљено 2022-02-21. 
  26. ^ [1], p. 73