Владимир Ајдачић

Владимир Ајдачић
Владимир Ајдачић
	Владимир Ајдачић на оснивачкој скупштини Викимедије Србије и Црне Горе (у средини првог реда)
Лични подаци
Датум рођења	11. септембар 1933.
Место рођења	Београд, Краљевина Југославија
Датум смрти	19. октобар 2021. (88 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Научни рад
Поље	нуклеарна физика, екологија, култура
Институција	Нуклеарни институт Винча

Владимир Ајдачић (Београд, 11. септембар 1933 — Београд, 19. октобар 2021) био је српски физичар светског угледа,^[1] популаризатор науке, еколог, књижевник и енциклопедиста.

Постаје истакнути антинуклеарни активиста 1980-их. Један је од оснивача Викимедије Србије и Црне Горе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту. Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету. Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади. У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.

Током 1970-их постаје познат у најширим слојевима СФР Југославије, као популаризатор науке на телевизији и у другим медијима, а посебно у часопису Галаксија.

Постаје истакнути еколог и антинуклеарни активиста 1980-их, због чега је са породицом и колегама трпео последице од титоистичког режима у СФРЈ. Између осталог је због активизма превремено пензионисан.

Током НАТО рата против Југославије 1999. и после њега основна преокупација проф. Ајдачића је помоћ жртвама осиромашеног уранијума.

Паралелно са научним радом, дуже од шест деценија година се бавио популаризацијом науке. Посебно је био у трећем добу утицајан као књижевник за децу на тему науке („Наука као бајка", „Небеска позорница", „Космичка бајка" и „Пиколино дете циркуса").

У браку са истакнутом научницом Надеждом Ајдачић добио је двоје деце. Његов син је филолог и слависта Дејан Ајдачић.

Између осталог, професор Владимир Ајдачић је добитник прве „Невенове“ награде за популаризацију науке као и „Златног беочуга“ за животно дело. Био је члан Удружења књижевника Србије по позиву.

Био је један од оснивача Викимедије Србије и Црне Горе, а председавао је оснивачком скупштином ове организације 3. децембра 2005.

Сахрањен је 22. октобра 2021. године на Новом гробљу у Београду.

Ставови

Ајдачић је говорио да је први задатак човека трећег миленијума усклађивање са природом и другим људима. Да би се то постигло, приоритет морају да буду друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке. „Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда", рекао је Ајдачић у серијалу РТС-а Европа и Срби.^[2]

По Ајдачићу ће питања човекове душе, осећања и смисла живота бити предмети од највећег научног значаја и прави истраживачки изазов трећег миленијума.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Научни радови[уреди | уреди извор]

Ajdačić, Vladimir (1959): Coincidence method for the determination of spurious counts. Belgrade: Institute of Nuclear Sciences "Boris Kidrich".
Ajdačić, Vladimir; Kurepa, Milan; Lalović, Branko (1962): Semiconductor Measures Fluxes in Operating Core. Nucleonics. In Nucleonics (20 (2) 47).
Hoag, J. B.; Ajdačić, V. (1962): Electron and nuclear physics: Naučna knjiga (Biblioteka naučnih i stručnih dela).
Ajdačić, Vladimir (1983): Epohalno otkriće nove čestice. In Galaksija : časopis za nauku i tehnologiju 12 (131), pp. 20–21.
Ajdačić, Vladimir (Ed.) (1986): Kosmički putnik Halejeva kometa. Poseban prilog. Tehničke novine (7). Beograd: [b. i.].
Ajdačić, Vladimir (1986): Radijacija : doze, posledice, rizici. Beograd: Nolit (Biblioteka Sve o svemu).
Senćanski, Tomislav; Mrđenović, Dragi; Ajdačić, Vladimir; Đorđević, Milan; Imperl, Saša (1990): Naučno-tehnički leksikon. Beograd: Praktična knjiga.
Ајдачић, Владимир (1995): Мерење на граници маште. У: Срејовић, Д.; Спиридоновић, С.; Петковић, Ј.; Музеј науке и технике (1995): Свет мерења: Српска академија наука и уметности (Галерија Српске академије наука и уметности).
Ajdačić, Vladimir (2006): Nikola Tesla - intuitivni genije. In Dragan Golubović (Ed.): Konferencija Tehničko (tehnološko) obrazovanje u Srbiji. Čačak: Tehnički fakultet, pp. 56–60.
Ajdačić, Vladimir (a.s): In-core measurement of fast neutron spectra with a Li6 semiconductor counter spectrometer : abstract. [S. l.: s. n.
Ajdačić, Vladimir (b. g.): Nova metoda apsolutnog merenja fluksa neutrona u reaktorima koji rade na velikim snagama : doktorska disertacija. [V. Ajdačić], Beograd.
Ajdačić, Vladimir; ; Lalović, B. (a.s): Direct absolute in-core measurements of high neutron fluxes by the long-tube method : abstract. [S. l.: s. n.
Ајдачић, Владимир (б.г.): Измерение быстрых нейтронных спектров в ядре ядерных реакторов с помощЬю Ли6 полупроводникового спектрометра : резюме. Белград: Институт "Борис Кидрич".
Ајдачић, Владимир; Лаловић, Б. (б.г.): Прямое абсолютное измерение силЬных нейтронных потоков в ядре реактора методом "Длинной трубки" : резюме. Белград: Институт "Борис Кидрич".

Публицистика[уреди | уреди извор]

Ајдачић, Владимир (2009): Не за нуклеарне електране у Србији, Балкан Магазин, 21. септембар 2008.
Ајдачић, Владимир (2010): Свесрпска академија. Политика, Београд, 27. 2. 2010.
Ајдачић, Владимир (2010): Пет пута „не” за НЕ. Политика, Београд, 6. 2. 2010.