Владимир Бакарић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЛАДИМИР БАКАРИЋ
Vladimir Bakarić (1).jpg
Владимир Бакарић
Датум рођења (1912-03-08)8. март 1912.
Место рођења Велика Горица
 Аустроугарска
Датум смрти 16. јануар 1983.(1983-01-16) (70 год.)
Место смрти Загреб, СР Хрватска
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Супруга Марија Шољан-Бакарић
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1933.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Чин генерал-потпуковник у резерви
Председник Сабора
Народне Републике Хрватске
Период 19531963.
Претходник Златан Сремец
Наследник Иван Крајачић
Народни херој од 23. јула 1952.
Одликовања
Орден југословенске велике звезде
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Владимир Бакарић, право презиме Куперштајн (Велика Горица, 8. март 1912Загреб, 16. јануар 1983), доктор права, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 8. марта 1912. године у Великој Горици. Основну школу завршио је у Госпићу, а гимнзију у Огулину и Загребу. Правни факултет је завршио 1935. године у Загребу, а две године касније је докторирао.

За време студија постао је члан Комунистичке партије Југославије 1933. године. Учествовао је у организовању многих радничких и студентских демонстрација иштрајкова, због чега је често био праћен, прогањан и хапшен од полиције. По завршетку студија, неко је време радио као адвокатски приправник. Године 1937. постао је члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Хрватску и члан Агитпропа Централног комитета Комунистичке партије Хрватске, а 1940. члан Централног комитета Комунистичке партије Хрватске. Тада је деловао и као марксист-теоретичар, публициста и уредник. До рата је покренуо и уређивао легалне часописе и листове „Израз“, „Наше новине“, „Радничке новине“ и друге.

Окупација земље и стварање Независне Државе Хрватске затекли су Владимира Бакарића у Загребу. Он је тада био главни уредник илегалног листа „Вјесник“ и један од главних организатора Народноослободилачког покрета и устанка у Загребу и у целој Хрватској.

У Загребу је Бакарић као члан Војног комитета остао до новембра 1941. године, а онда је отишао на ослобођену територију као политички комесар Главног штаба НОВ и ПО Хрватске и на тој дужности остао је две године.

У току Народноослободилачке борбе Владимир Бакарић је био члан Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), члан Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) и заменик повереника за спољне послове. Био је и један од оснивача Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске. Октобра 1944. заменио је Андрију Хебранга на дужности секретара Централног комитета КП Хрватске, на овој функцији остао је до 1969. године.

Гроб Владимира Бакарића и његове суприге на загребачком гробљу Мирогој

Априла 1945. изабран је за првог председника Владе НР Хрватске и на овој функцији је остао до децембра 1953. године. Потом је изабран за председника Сабора НР Хрватске и на овој функцији остао је до 1963. године. Од 1945. до 1963. године биран је за посланика у Сабору и Савезној скупштини Југославије. Биран је и у Савезни одбор Социјалистичког савеза радног народа Југославије. Од 1950. године био је члан Југословенске академије знаности и умјетности.

Године 1946. био је члан делегације ФНР Југославије на Мировној конференцији у Паризу. Био је члан Савета федерације, Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, Централног комитета СКЈ од 1948, Извршног комитета ЦК СКЈ од 1952, Председништва ЦК СКЈ и Председништва СФРЈ.

Бавио се теоријом научног социјализма и марксистичком публицистиком. Издао је велик број научних студија и расправа о питањима социјализма, проблемима савремене државе, економским питањима и остало.

Умро је 16. јануара 1983. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Око 1950. године, додељена му је титула почасног грађанина града Загреба.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада и других високих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

Библиографија[уреди]

  • О пољопривреди и проблемима села, Београд: Култура, 1960.
  • Социјалистички самоуправни систем и друштвена репродукција, Загреб: Информатор, 1974.
  • Друштвене класе, нација и социјализам, Загреб: Школска књига, 1976.
  • Социјализам и друштвена репродукција, Загреб: Глобус, 1983.

Референце[уреди]

  1. ^ 1945. - 1990. (SFR Jugoslavija), Počasni građanin Grada Zagreba

Литература[уреди]