Владимир Беба Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Поповић
Vladimir Beba Popovic.jpg
Владимир Беба Поповић
Датум рођења(1958-10-03)3. октобар 1958.(61 год.)
Место рођењаСветозарево,
 НР Србија
 ФНР Југославија

Владимир Беба Поповић (Светозарево, 3. октобар 1958) је оснивач и директор Института за јавну политику и некадашњи шеф Бироа за комуникације у Влади Зорана Ђинђића.

Биографија[уреди]

Владимир Поповић је рођен 1958. године у Светозареву. Дипломирао је на Економском факултету у Београду. Учествовао је у организацији повратка престолонаследника Александра Карађорђевића у Србију 1991. године, где је сарађивао са Вуком Драшковићем и Војиславом Коштуницом.[1] Непосредно након Демонстрација у Београду 1991. упознао је Зорана Ђинђића и од тада почиње њихова дугогодишња сарадња и пријатељство. Поповић је био директор маркетиншких агенција Ogilvy & Mather и Спектра, које су радиле готово све кампање Демократске странке и њених коалиција. Са агенцијом Спектра учествовао је у првој професионално урађеној политичкој кампањи у Србији, названој „Поштено”, заједно са многим истакнутим личностима попут Милана Бека, Небојше Ђукелића, Срђана Шапера, као и Александра Тијанића[2], с којим ће касније имати бројне медијске и судске обрачуне.[3]

Након петог октобра 2000. постаје секретар Бироа за комуникације у Влади Зорана Ђинђића и председник Антикорупционашког одбора Демократске опозиције Србије (ДОС), задуженог за откривање афера режима Слободана Милошевића. 2002. године дошао је у сукоб са америчким амбасадором Вилијамом Монтгомеријем, који га је оптужио за медијске нападе на главног и одговорног уредника телевизије Б92 Верана Матића.[4] Након убиства Зорана Ђинђића био је један од инцијатора полицијске акције „Сабља”, са циљем проналажења и хапшења лица која су учествовала у атентату, али и других лица повезаних са организованим криминалом. У дугометражном интервјуу у емисији Инсајдер 2005. године изнео је своја сазнања о дешавањима пре и после петог октобра, као и о умешаности Служби државне и војне безбедности у убиство Зорана Ђинђића, а Војислава Коштуницу је означио као политички кишобран атентата.[5][6]

Касније је постао власник фирме за консалтинг и лобинг са седиштем у Бечу и Лондону, а 2007. године је на стручном усавршавању у Уједињеном Краљевству где похађа специјалистичке курсеве из области медија, економије и политике.[7] Аутор је публикације „Жељко Цвијановић - новинар у цивилу” објављене 2007. године у издању Комитета правника за људска права.[8] 2013. године је основао регионалну организацију Институт за јавну политику са канцеларијама у Београду, Подгорици и Љубљани. У медијима је перципиран као неформални саветник Мила Ђукановића и Александра Вучића, што је потоњи демантовао.[9]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]