Владимир Боберић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Владимир (Боберић) | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 16. новембар 1873. |
Место рођења | Српска Кларија (данас Радојево) у Банату, Аустроугарска |
Датум смрти | 17. фебруар 1918.44 год.) ( |
Место смрти | Будимпешта, Аустроугарска |
Владимир (световно Владислав Боберић, Српска Кларија (данас Радојево) у Банату, 22. октобар/3. новембар 1873 — Будимпешта, 4/17. фебруар 1918) је био епископ Српске православне цркве.
Световни живот
[уреди | уреди извор]Епископ Владимир је рођен ако Владислав Боберић 3. новембра 1873. године у Српској Кларији (данас Радојево) у Банату, од оца Младена, свештеника, и Анете Маширевић, синовице патријарха Самуила (Маширевића). Основну школу завршио је у Врањеву, гимназију у Новом Саду и богословију у Сремским Карловцима.
На позив митрополита дабробосанског Николаја (Мандића) прешао је у Сарајево, где је након положеног катихетског испита постављен за редовног професора сарајевске гимназије.
Монашки живот
[уреди | уреди извор]При постригу добио име Владимир. Пошто је рукоположен у чин ђакона и презвитера, постављен је за професора Рељевске богословије.
Као привремени ректор богословије, именован је 10. октобра 1911. године за епископа бококоторског.
Бавио се катихетиком, канонским правом и врло успешно црквеном музиком, оставивши за собом доста запажених композиција.
Умро је у Будимпешти 17. фебруара 1918. године, а сахрањен је у Врањеву у Банату.
О њему је писао Цетињски вјесник 1911. године[1].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Цетињски вјесник, Нови епископ бококоторски, број 91, укуцати бр. стр. 371. Цетиње. 1911. Архивирано из оригинала 21. 04. 2016. г. Приступљено 03. 05. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Сава Вуковић: Српски јерарси Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013)