Владимир Божовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Божовић
Vladimir Božović.jpg
Биографија
Датум рођења(1970-12-03)3. децембар 1970.(50 год.)
Место рођењаНикшић
 СФР Југославија
Држављанство Србија
Професијадоктор безбјeдносних наука
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
странка
Српска напредна странка
Тренутна функција
Функцију обавља од 2019
ПретходникЗоран Бингулац
Саветник предсједника Владе за регионалну сарадњу и односе са верским заједницама
мај 2015 — јун 2017.
Председник владеАлександар Вучић
Државни секретар МУП у Влади Републике Србије
27. јул 2012. — 27. април 2014.
Председник владеИвица Дачић
Помоћник министра унутрашњих послова
2004. — 2007.

Др Владимир Божовић (Никшић, 3. децембар 1970) је амбасадор Републике Србије у Црној Гори.

Образовање[уреди | уреди извор]

У Никшићу је завршио основно и средње образовање. Вишу школу унутрашњих послова Министарства унутрашњих послова завршио је у Земуну. Завршио је основне студије права. Магистарским радом „Корупција и антикорупцијска свијест са освртом на полицију” стекао звање магистра правних наука. На Факултету безбједности Универзитета у Београду, 2019. године докторирао је на тему „Интегритет полиције и корупција у полици у Србији”. Завршио је специјалистичке курсеве и обуке у Србији, Мађарској и САД-у. Био је учесних програма "КОКАЛИС" Фондације Харвард универзитета о науци и умјетности преговарања у Грчкој. Кроз рад у Влади Србије учествовао је на три међународне конференције о борби против корупције у Европској унији.

Каријера[уреди | уреди извор]

У периоду од 1991. до 1993. обављао је функцију предсједника Савеза студената Више школе унутрашњих послова и предсједника Савеза студената Виших школа Београда. У истом периоду био је и члан Извршног одбора Савеза студената Београда. Као свршени студент права, приправнички стаж стекао је у Београду, али и у САД (Милоквију и Чикагу) од 1995. до 1997. године. Након тога, 1997. године отворио је сопствену Адвокатску канцеларију Божовић. Заступао је Српску Православну Цркву и Митрополију Црногорско - приморску. Упоредо је радио и као руководилац Одјељења правосуђа и људских права у Координационом центру Владе Савезне Републике Југославије и Републике Србије за Косово и Метохију.

Рад у Влади[уреди | уреди извор]

Године 2004. именован је за помоћника министра унутрашњих послова. На тој функцији остао је до 2007. године. У том периоду обављао је и функцију генералног инспектора Ресора јавне безбједности МУП-а Републике Србије, те Националног координатора за полицију и људска права Србије и Црне Горе при Савјету Европе. Функцију државног секретара Министарства унутрашњих послова Републике Србије обављао је у два наврата. Први пут од априла до новембра 2012. године, а након тога и у периоду од јуна 2017. до децембра 2019. године након чега је преузео функцију амбасадора Републике Србије у Црној Гори[1]. Савјетник предсједника Владе надлежан за регионалну сарадњу и односе са вјерским заједницама у Влади Ивице Дачића био је од маја 2015. до јуна 2017.

Друштвени рад[уреди | уреди извор]

  • Оснивач је фонда Петар II Петровић Његош и Центра за стратешке пројекте.
  • Од октобра 2018. године члан је у мрежи утицајних људи и организација (е који раде на остварењу Циља 8 Уједињених нација о укидаљу модерног ропства и трговине људима. [2]
  • У мају 2015. године именован је за члана Координационог одбора за родну равноправност.
  • У октобру 2013. године, учествовао је на састанку Глобалне заједнице у вези са доношењем стратешких смјерница за међународну полицију у мировним операцијама, у организацији Уједињених нација - Одјељење УН за мировне операције и Института за глобалну безбедност „Durham“ Универзитета у Лондону.
  • У новембру 2014. године као замјеник предсједника Организационог одбора и председник Комитета за протокол учествује у организацији Трећег састанка шефова влада Кине и земаља централне и источне Европе.
  • Као представник Кабинета предсједника Владе, у мају 2015. прикључује раду Комисије за утврђивање програмских садржаја и давања предлога модела управљања Меморијалним комплексом на Старом београдском сајмишту.
  • Годинама је био гост на Молитвеном доручку у Бијелој кући.[3][4]

Научни радови[уреди | уреди извор]

  • Привремени Закон о кривичном поступку Косова”, научни часопис Правни живот, 2003, вол. 52, бр 9, стр. 509-524;
  • Koрупција у полицији Србије - актуелно стање”, научни часопис Право - теорија и пракса, 2012, вол. 29, бр. 1-3, стр. 27-43;
  • Лична доказна средства у криминалистици и кривичном процесном праву, Зборник радова; Сарајево. Бања Лука: Интернационална асоцијација криминалиста, 2013.
  • Хуманитарне организације у функцији тероризма, Зборник радова Међународне конференције „Тероризам као глобална претња“, Правни факултет за привреду и правосуђе Универзитета привредна академија Нови Сад, 2012.
  • Компаративна студија јавног мишљења о корупцији у полицији у Хрватској и Србији, за који је 2017. добио награду међународног удружења Академије за кривично - правне науке.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]