Владимир Корнилов

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Владимир Корнилов
1989 CPA 6157.jpg
Владимир Корнилов
Пуно имеВлади́мир Алексе́евич Корни́лов
Датум рођења(1806-02-13)13. фебруар 1806.
Место рођењаРјасња, Тверска губернија
 Руска Империја
Датум смрти17. октобар 1854.(1854-10-17) (48 год.)
Место смртиСевастопољ
 Руска Империја
ВојскаNaval Ensign of Russia.svg ратна морнарица
Године службе18211854.
Чинвицеадмирал (од 1852)
Битке/ратовиБитка код Наварина
Опсада Севастопоља
Кримски рат
ОдликовањаОрден Светог Владимира

Владимир Алексејевич Корнилов (рус. Влади́мир Алексе́евич Корни́лов; Рјасња, 13. фебруар 1806. — Севастопољ, 17. октобар 1854) био је вицеадмирал ратне морнарице Руске Империје и истакнута личност Кримског рата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Владимир Алексејевич Корнилов родио се 13. фебруара 1806. у селу Рјасња недалеко од града Старице, на подручју Старичког округа тадашње Тверске губерније Руске Империје. Његов отац Алексеј Михајлович био је припадник руске морнарице и губернатор Иркутска и Тобољска, а мајка Александра Јефремовна активно је учествовала у отварању руске амбасаде у Кини.

Школовао се на морнаричкој академији у Санкт Петербургу, а у службу у руској морнарици ступа 1821. године (са свега 16 година), а од 1823. постаје чланом ратне морнарице. Био је први капетан ратне фрегате „Дванаест апостола“. Први запаженији војнички успех остварио је као учесник Наваринске битке 1827. године служећи на броду „Азов“.

Од 1849. постављен је на место начелника штаба руске Црноморске флоте и сматра се оснивачем руске паробродске флоте. Командовао је паробродом „Владимир“ у сукобу са турско-египатским паробродом „Перваз Бахри“ 1853. године. Био је то уједно и први директни сукоб два пароброда у историји.

Кримски рат и опсада Севастопоља[уреди | уреди извор]

Споменик А. Корнилову подигнут на месту његове погибије

Почетак Кримског рата затекао је Корнилова на месту фактичког команданта Црноморске флоте (његови надређени били су Павел Нахимов и Владимир Истомин).

Истакао се у одбрани Севастопоља где је као командант копненог гарнизона од 7.000 људи (одлуком главнокомандујућег Крима, књаза Александра Меншикова све акције одбране полуострва су са мора преусмерене на копно) показао примере веште организације активне одбране. Сматра се оснивачем позиционог ратовања које се огледа у непрестаним нападима, активним ноћним акцијама и артиљеријским ударима).

Погинуо је 17. октобра 1854. на узвишењу Малахов изнад Севастопоља током бомбардовања града, а сахрањен је у цркви Светог Владимира у Севастопољу заједно са адмиралима Михаилом Лазаревим, Павелом Нахимовим и Владимиром Истомином.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Године 1837. оженио се Јелисаветом Новосиљцевом са којом је имао петоро деце, три сина (Алексеј, Александар и Владимир) и две кћери (Јекатерина и Наталија).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Морской энциклопедический словарь / Дмитриев В.В.. — Санкт-Петербург: Судостроение, 1993. — Т. 2. — С. 120. — 584 с. — ISBN 978-5-7355-0281-4.
  • Доценко В.Д. Морской биографический словарь / Касатонов И.В.. — Санкт-Петербург: LOGOS, 1995. — С. 217. — 495 с. — ISBN 978-5-87288-095-0.
  • Кирпичев Ю. Ошибки адмирала Корнилова // Лебедь. — 14 сентября 2012. — В. 661.
  • Журнал военных действий в Крыму, сентябрь-декабрь 1854 года / сост. А. В. Ефимов. — Симферополь: АнтиквА, 2010. — 192 с.: ил, карты, портр. — (Архив Крымской войны 1853—1856). 500 экз.