Владимир Перић Валтер

Из Википедије, слободне енциклопедије
ВЛАДИМИР ПЕРИЋ ВАЛТЕР
Nh Vladimir Peric Valter.jpg
Владимир Перић Валтер
Датум рођења 1919.
Место рођења Пријепоље

 Краљевина СХС
Датум смрти 6. април 1945.(1945-04-06) (25/26 год.)
Место смрти Сарајево

Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија чиновник
Члан КПЈ од пре рата
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а секретар МК КПЈ за Сарајево
Народни херој од 24. јула 1953.

Владимир Перић Валтер (Пријепоље, 1919Сарајево , 6. април 1945), секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево, један од организатора Народноослободилачке борбе у Сарајеву и народни херој Југославије. По његовим доживљајима је 1972. године снимљен филм „Валтер брани Сарајево“ са Батом Живојиновићем у главној улози. Овај филм је изразито популаран у Кини.

Биографија[уреди]

Рођен је 1919. године у Пријепољу. После завршене основне школе, уписао се у Трговачку академију. Због лошег материјалног стања, био је присиљен да се сам издржава и школује. После завршене Трговачке академије, одлази у Београд на Високу економско-комерцијалну школу. У време када је био на служби у Хипотекарној банци у Сарајеву, од 1940. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Пре тога је активно учествовао и радио у револуционарном радничком покрету.

Када су силе Осовине окупирале Краљевину Југославију, Валтер је наставио илегално да ради у Сарајеву, да би убрзо ступио у Мајевички НОП одред, чији је командант постао крајем 1942. године. Отишао је, затим, у Зенички НОП одред, који се у почетку прочуо по многим успешним акцијама. Валтер је био и командант ударног батаљона у Шестој источно-босанској бригади. Почетком 1943. године, упућен је на илегални рад у Тузлу. У овом граду, и поред изузетно тешких услова рада, успешно је извршавао све задатке.

У лето 1943. године, руководство НОПЈугославије је упутило Валтера на илегални рад у Сарајево. Тамо је постао секретар Месног комитета Партије. Као искусан борац и добар познавалац прилика у овом граду, учинио је много да оживи илегални покрет. Давао је значајну помоћ партизанским јединицама које су деловале у околини Сарајева. Организовао је мрежу партизанске обавјештајне службе. У неколико наврата, Специјална полиција покушавала је да открије и уништи илегалне пунктове и сарајевску организацију у целини. То јој, осим ретких случајева, није полазило за руком. Валтер је још за живота постао легенда, као један од најискуснијих и најхрабријих обавјештајаца народноослободилачког рата. Неколико пута је по специјалним задацима одлазио на слободну територију и у Врховни штаб НОВЈ.

Готово до краја рата, до 6. априла 1945. године, стајао је на челу свих акција илегалне организације у Сарајеву. Погинуо је у завршним борбама за ослобођење града.

Валтер је с групом бораца чувао електричну централу коју су усташе хтеле да униште приликом повлачења. У овим борбама, минобацачка граната прекинула је животни пут Владимира Перића. Остала је легенда о неустрашивом и одважном обавјештајцу Валтеру. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, испод планине Требевић, код Сарајева.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Наслеђе[уреди]

Године 1972. је његов живот инспирисао филм Валтер брани Сарајево у коме главну улогу тумачи Бата Живојиновић, а 2010. је његов филмски лик постао инспирација за песму Вратиће се Валтер групе Дубиоза колектив.

Године 1992, пред само избијање рата у БиХ, антинационалистички и антиратно расположени демонстранти у Сарајеву будили су сећање на Перића као симбол међуетничке толеранције[1], тако да су носили налепнице на којима је писало Ја сам Валтер. Такође, једно антиратно удружење носило је име по Владимиру Перићу Валтеру.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Donia (2006). стр. 200.
  2. Hoare (2007). стр. 363.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]