Владимир Петковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Владимир Петковић (вишезначна одредница).
Владимир Петковић

Владимир Петковић.JPG
Владимир Петковић, српски историчар уметности

Општи подаци
Датум рођења (1874-09-30) 30. септембар 1874.
Место рођења Доња Ливадица (Застава Србије Кнежевина Србија)
Датум смрти 13. новембар 1956.(1956-11-13)(82 год.)
Место смрти Београд (Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије ФНРЈ)
Рад

Владимир Петковић (Доња Ливадица, [1] 30. септембар 1874Београд, 13. новембар 1956) је био српски историчар уметности и археолог.

Биографија[уреди]

Проф. др Владимир Петковић је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1897). Године 1900. одлази у на студије у Минхен, потом 1902. у Хале где 1905. стиче докторат. По повратку у Србију 1911. постаје доцент, 1919. ванредни, а 1922. редовни професор Филозофског факултета у Београду. Од 1921. до 1935. године био је директор Народног музеја у Београду. Од 1932. је члан Српске академије наука, а од 1947. до 1956. управник њеног Археолошког института.

Научни рад[уреди]

Главна област научног истраживања Владимира Петковића била је српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине.

Знања је стицао током великог теренског рада након кога је публиковао бројне чланке и монографске студије о српским средњовековним манастирима, црквама и живопису. Објавио је знамените збирке грађе о средњовековним фрескама у Србији и Македонији, а посебно је значајан његов преглед црквених споменика.

Писао је о стилским карактеристикама живописа, посебно о иконографији када је уочио постојање посебних школа у српском средњовековном сликарству. Такође је први обратио пажњу на значај споменика касног средњег века - XVI и XVII столећа, део којих истраживања је и публиковао. Као археолог радио је у Стобима и Царичином граду.

Библиографија (избор)[уреди]

  • 1906 „Жича, архитектура и живопис“, Старинар, Београд
  • 1908 „Фреске из унутрашњег нартекса цркве у Каленићу“, Старинар, Београд
  • 1911 „Српски споменици VII-VIII века“, Старинар, Београд
  • 1922 Манастир Раваница, Београд
  • 1924 Манастир Студеница, Београд
  • 1926 Манастир Каленић, Вршац
  • 1933 Старо Нагоричино - Псача - Каленић (иконографија и живопис), Београд
  • 1937 „Античке скулптуре у Стобију“, Старинар, Београд
  • 1939 „Ископавање Царичиног града код Лебана 1938. године“, Старинар, Београд
  • 1941 Манастир Дечани, Београд
  • 1950 Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд

Извори[уреди]

  • „Владимир Р. Петковић“, Старинар, V-VI, Београд, 19541955 (комплетна библиографија)
  • Светозар Радојчић, „Др. Владимир Петковић“, Гласник САН, бр. 2, 1957, Београд
  • Енциклопедија ликовних умјетности, књ. 3, pp. 662, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964.

Спољашње везе[уреди]