Владимир Петковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Владимир Петковић (вишезначна одредница).
Владимир Петковић
Владимир Петковић.JPG
Владимир Петковић, српски историчар уметности
Датум рођења (1874-09-30)30. септембар 1874.
Место рођења Доња Ливадица, код Велике Плане,
 Кнежевина Србија
Датум смрти 13. новембар 1956.(1956-11-13) (82 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија

Владимир Петковић (Доња Ливадица, код Велике Плане, 30. септембар 1874Београд, 13. новембар 1956) је био српски историчар уметности и археолог.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. септембра 1874. године у селу Доња Ливадица, код Велике Плане.[1]

Проф. др Владимир Петковић је дипломирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1897). Године 1900. одлази у на студије у Минхен, потом 1902. у Хале где 1905. стиче докторат. По повратку у Србију 1911. постаје доцент, 1919. ванредни, а 1922. редовни професор Филозофског факултета у Београду. Од 1921. до 1935. године био је директор Народног музеја у Београду. Од 1932. је члан Српске академије наука, а од 1947. до 1956. управник њеног Археолошког института.

Научни рад[уреди]

Главна област научног истраживања Владимира Петковића била је српска средњовековна уметност, посебно фреско-сликарство. У српској историографији поставио је темеље научног изучавања споменичке баштине.

Знања је стицао током великог теренског рада након кога је публиковао бројне чланке и монографске студије о српским средњовековним манастирима, црквама и живопису. Објавио је знамените збирке грађе о средњовековним фрескама у Србији и Македонији, а посебно је значајан његов преглед црквених споменика.

Писао је о стилским карактеристикама живописа, посебно о иконографији када је уочио постојање посебних школа у српском средњовековном сликарству. Такође је први обратио пажњу на значај споменика касног средњег века - XVI и XVII столећа, део којих истраживања је и публиковао. Као археолог радио је у Стобима и Царичином граду.

Библиографија (избор)[уреди]

  • 1906 „Жича, архитектура и живопис“, Старинар, Београд
  • 1908 „Фреске из унутрашњег нартекса цркве у Каленићу“, Старинар, Београд
  • 1911 „Српски споменици VII-VIII века“, Старинар, Београд
  • 1922 Манастир Раваница, Београд
  • 1924 Манастир Студеница, Београд
  • 1926 Манастир Каленић, Вршац
  • 1933 Старо Нагоричино - Псача - Каленић (иконографија и живопис), Београд
  • 1937 „Античке скулптуре у Стобију“, Старинар, Београд
  • 1939 „Ископавање Царичиног града код Лебана 1938. године“, Старинар, Београд
  • 1941 Манастир Дечани, Београд
  • 1950 Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд

Извори[уреди]

  • „Владимир Р. Петковић“, Старинар, V-VI, Београд, 19541955 (комплетна библиографија)
  • Светозар Радојчић, „Др. Владимир Петковић“, Гласник САН, бр. 2, 1957, Београд
  • Енциклопедија ликовних умјетности, књ. 3, pp. 662, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1964.

Спољашње везе[уреди]