Владимир Пецикоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Пецикоза
Лични подаци
Датум рођења(1977-08-01)1. август 1977.(46 год.)
Место рођењаВаљево, СФРЈ
Научни рад
ИнституцијаИстраживачка станица Петница

Владимир Пецикоза (Ваљево, 1. август 1977) српски је археолог и тренутно је руководилац Програма археологија у Истраживачкој станици Петница.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је у Ваљеву где је у току 1990. године остварио и први контакт са археологијом учествовајући на једнодневном програму за ваљевске основце у Истраживачкој станици Петница, где потом наставља даљи рад са тадашњим руководиоцем Андрејем Старовићем. Прво теренско искуство имао је у лето 1992. године где је учествовао на археолошком ископавању локалитета Бодњик у Држетићу под руководством Александра Палавестре. Исте године обнавља групу за археологију у омладинској организацији Друштво истраживача Владимир Мандић Манда у Ваљеву. Даље школовање наставља у Ваљевској гимназији где у целокупном периоду похађа семинаре, радионице и кампове у организацији Програма археологија у Истраживачкој станици Петница. Посебна пажња у том периоду била је усмерена на аналитички и методолошки рад. Филозофски факултет, Одељење за археологију, уписује 1996. године и током студија наставља активности на теренском и кабинетском усавршавању на Филозофском факултету и Истраживачкој станици Петница. У том периоду учествује на истраживањима локалитета Петница – Насеље испред Мале пећине, Петничка пећина – Дворана са вигледима, Жидовар – Бела Црква, Црквине у Ровнима, Вигњиште – Грачаница, Савинац и Вито у Брезовицама, Јеринин град у Бранговићу, црква светог Ђорђа и Анине у Ћелијама код Лајковца, Црквине – Мали Борак и многим другим. Дипломирао је код доктора Душана Михаиловића на Филозофском факултету у Београду на тему Неолитске пећи на подручију централног Балкана. Од 2006. године запослен је у Истраживачкој станици Петница као руководилац Програма археологија.

Сфера интересовања[уреди | уреди извор]

Сферу истраживачког интересовања везује за ваљевски крај, односно простор западне Србије – реке Сава, Колубара, Дрина и венац ваљевских планина од далеке праисторије до данашњих дана. Највећи број теренских и кабинетских активности реализоваће на овом простору учествовајући на низу археолошких рекогносцирања, ископавања и анализи покретних налаза. Поред тога интересовања су усмерена и на методолошке приступе и мултидисциплинарно решавање истраживачких проблема, где професиналном радом у Истраживачкој станици Петница, она има посебан значај.

Фотографија[уреди | уреди извор]

Од 1994. године бави се уметничком фотографијом где је постигао успехе на домаћим и међународним изложбама и такмичењима. Своје радове презентовао је у две самосталне изложбе: Пецијев дрнч 1996. године и Фотографије 2010. године. Од 2006. године у Истраживачкој станици Петница постаје руководилац специјализованог програма Школа примењене фотографија која се бави фотографијом у научно-истраживачком раду. Поред тога као сарадник – предавач учествовао је и на више различитих фото школа у организацији Фото клуба из Ваљева, Друштва истраживача Владимир Мандић Манда из Ваљева, Друштва за церебралну парализу из Ваљева, као и Школу фотографије у организацији Викимедије Србије.

Чланство у организацијама[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Арсић Р., Буловић Д., Пецикоза В. 2013. У Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама (ур. В. Филиповић, Р. Арсић, Д. Антоновић), Београд, Ваљево: Српско археолошко друштво, Завод за заштиту споменика културе Ваљево.
  • Арсић Р., Пецикоза В.2012. Повлен из угла археологије. У Повлен – фотомонографија. (ур. Н. Обућина, Д. Михајловић), Ваљево: Клуб Арс Нова Ваљево. стр. 66-73.
  • Пецикоза В. 2011. Деценије откривања сопствене прошлости. У Колубара народни календар за просту 2011. годину. (ур. З. Ранковић), Ваљево: Издавачко друштво Колубара. стр. 103-108.
  • Пецикоза В. 2010. Бакарна лежишта и винчански локалитети на подручју ваљевских планина – прилог познавању раног рударства. Колубара, 5: 39.
  • Пецикоза В. 2009. Старо рударско гробље у засеоку Вреоци, село Ребељ на планини Медведник. У Колубара народни календар за просту 2010. годину. (ур. З. Ранковић), Ваљево: Издавачко друштво Колубара. стр. 172-177.
  • Пецикоза В. 2008. Археолошки локалитети у селу Петница. У Колубара Велики народни календар за преступну 2009. (ур. З. Ранковић), Ваљево: Издавачко друштво Колубара. стр. 167-175.
  • Пецикоза В. 2008. Студијска анализа млађе неолитских пећи на подручју централног Балкана. Архаика, 2: 25.
  • Пецикоза В. 2008. Средњовековна ковачка радионица на локалитету Вигњиште у Грачаници. Гласник Српског археолошког друштва, 23: 193.
  • Арсић Р., Пецикоза В. 2007. Манастир и ктиторски гроб из Ћелија код Лајковца. У Колубара Велики народни календар за преступну 2008. (ур. З. Ранковић), Ваљево: Издавачко друштво Колубара. стр. 144-151.
  • Арсић Р., Пецикоза В. 2007. Историјски атлас Од праисторије до савременог доба, Београд: Српска школа.
  • Пецикоза В. 2007. Турско гробно место на локацији Кнез Милоша 22 у Ваљеву. Археолошки преглед, 2/3: 111.
  • Арсић, Р. Пецикоза В. 2007. Заштитна археолошка ископавања цркве Св. Ђорђа у Ћелијама код Лајковца. Археолошки преглед, 2/3: 91.
  • Арсић Р., Пецикоза В. 2006. Манастир и ктиторски гроб из Ћелија код Лајковца. Гласник Српског археолошког друштва, 22: 167.
  • Пецикоза В. 2002. Историјске карте за 8. разред основне школе, Ваљево: Мерлин компани.
  • Пецикоза В. 2002. Историјске карте за 7. разред основне школе, Ваљево: Мерлин компани.
  • Пецикоза В. 2002. Историјске карте за 6. разред основне школе, Ваљево: Мерлин компани.
  • Пецикоза В. 2002. Међународна етно - радионица “Моба” у Ровнима - један од видова заштите културног наслеђа. У Зборник о заштити народног градитељства (ур. Дајана Ђедовић), Лозница: Музеј Јадра. стр. 89-94.
  • Пецикоза В. Арсић, Р. 2001. Историјске карте за 5. разред основне школе, Ваљево: Мерлин компани.
  • Пецикоза В. 1997. Археолошки локалитети у сливу Горње Колубаре. Зборник радова Друштва истраживача Владимир Мандић – Манда, 13: 69.
  • Сепи А., Симеуновић М., Пецикоза В. 1994. Анатема, Балиновић - градинско насеље из позног неолита. Зборник радова Друштва истраживача Владимир Мандић – Манда, 11: 7.
  • Пецикоза В. 1993. Старчевачка култура на тлу Србије. Зборник радова Друштва истраживача Владимир Мандић – Манда, 10: 44.
  • Пецикоза В. 1993. Статистика енеолитске куће на локалитету Петница. Петничке свеске, 39: 24.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пецикоза, Владимир. „Три деценије озбиљног рада”. almanah.petnica.rs. ИС Петница. Приступљено 23. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]