Владимир Пиштало
| Владимир Пиштало | |
|---|---|
 Пиштало у Торонту 2012. године | |
| Датум рођења | 1960. |
| Место рођења | Сарајево, Југославија |
| Школа | University of New Hampshire, Правни факултет Универзитета у Београду |
Владимир Пиштало (Сарајево, 1960) је српски књижевник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен у Сарајеву 1960. године. Завршио је Правни факултет у Београду, а докторирао на Универзитету Њу Хемпшир у САД на теми вишеструког идентитета српских исељеника - српском, америчком и југословенском. Ради на Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, где предаје светску и америчку историју.[1]
Владимир Пиштало је један од најзначајнијих савремених српских писаца. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[2] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду седам. Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[3] Недавно је изашао роман Сунце овог дана, писмо Андрићу, који је за веома кратко време постао кључан за разумевање Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[4]
Признања[уреди | уреди извор]
Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француски језик прошле године.[5]
- За роман Тесла, портрет међу маскама је у Београду добио значајну српску књижевну награду: НИН-ову награду за најбољи роман године у 2008. години.[6] За исти роман је 2010. године добио награду за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије[7].
- Награда Кочићево перо 2012. за роман Венеција.[8] За исти роман добио је 2012. године и награду „Мома Димић”.
- Награда Меша Селимовић[9] за књигу есеја Значење џокера.
Дела[уреди | уреди извор]
Објавио је књиге поетске прозе:
- Сликовница (1981)
- Ноћи (1986)
- Манифести (1986),
- Крај века (1990)
- новелу Корто Малтезе (1987),
Збирке прича:
- Витраж у сећању (1994)
- Приче из целог света (1997),
- биографију Александра Македонског Александрида (1999),
Романе:
- Миленијум у Београду (2000) и
- О чуду (2002)
- Тесла, младост (2006)
- Тесла, портрет међу маскама (2008), за који је исте, 2008. године добио НИН-ову награду
- Венеција (2011)
Збирка есеја:
- Значење џокера (2019)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Владимир Пиштало”. На пола пута. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs
- ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 84—85.
- ^ „Владимир Пиштало – Невероватно се дешава”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Владимир Пиштало”. Српско књижевно друштво. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Нинову награду добио Владимир Пиштало”. Време. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ „Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 02. 2010. Приступљено 22. 7. 2012.
- ^ „„Кочићево перо“ Владимиру Пишталу”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2012.
- ^ „Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Владимир Пиштало на Викимедијиној остави. |