Владимир Пиштало

Ph.D.
Владимир Пиштало
Vladimir Pistalo u Pirotu 01 (crop).jpg
Владимир Пшитало, 2018. године
Датум рођења(1960-05-08)8. мај 1960.(62 год.)
Место рођењаСарајево, НР БиХ
 ФНР Југославија
Образовањедоктор историјских наука
УниверзитетЊу Хемпшир, Дарам, САД
ЗанимањеПисац, уредник, универзитетски професор
Значајни радови
  • Миленијум у Београду (2000)
  • Тесла, младост (2006)
  • Тесла, портрет међу маскама (2008)
  • Венеција (2011)
  • Сунце овог дана: писмо Андрићу (2017)
  • Значење џокера (2019)
Титулауправник Народне библиотеке Србије
ПретходникЛасло Блашковић
РодитељиБоривој Пиштало и Мирјана Пиштало (рођ. Вуковић)
Награде

Владимир Пиштало (Сарајево, 8. мај 1960) српски je књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке.[1] Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као уредник у часопису Књижевна реч (19861990), уредник културне рубрике Железничких новина (19871992), уредник у магазину Дело (19901992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.

У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (19962000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (19972002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (20022020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије,[4] а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, залаже се за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.[5]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[6] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду 7 превода. Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину.[7] Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[8] Његов роман Сунце овог дана: писмо Андрићу, за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[9]

Остале активности и чланства[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге поетске прозе[уреди | уреди извор]

Тесла, портрет међу маскама (лево) и Tesla, a portrait with masks (десно).
Владимир Пиштало, Сунце овога дана, писмо Андрићу (2017).
Владимир Пиштало, Значење џокера (2019).

Збирке прича[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Збирка есеја[уреди | уреди извор]

Остало[уреди | уреди извор]

Заступљен у зборницима и антологијама[уреди | уреди извор]

Превео[уреди | уреди извор]

Чарлс Симић, Хотел Несаница, Књижевна општина Вршац 1994 – (с енглеског језика) COBISS.SR-ID – 173131783

Приредио[уреди | уреди извор]

Нова издања књига Владимира Пиштала објављују се у Издавачкој кући „Агора“ у едицији Изабрана дела Владимира Пиштала.[18]

Преводи дела Владимира Пиштала[уреди | уреди извор]

Vladimir Pištalo. Millennium in Belgrade (2018).
  • Manifestes, N&B, Balma 1997 – превео на француски Мирел Робин (Mireille Robin); COBISS.SR-ID – 57662732
  • Millénaire à Belgrade, Phébus, Paris 2008 – превели на француски Љиљана Ибнер Фузеље и Рејмон Фузеље (Ljiljana Huibner-Fuzellier et Raymond Fuzellier); COBISS.SR-ID – 151823116
  • Millennio a Belgrado, Gremese, Roma 2010 – превео на италијански Стефано Андреа Крести (Stefano Andrea Cresti); COBISS.SR-ID – 219388940
  • Никола Тесла: портрет среди масок, Азбука-классика, Санкт-Петербург 2010 – превела на руски Василија Соколова (Василия Соколова); COBISS.SR-ID - 293883399
  • Милениум в Белград, Унискорп, София 2011 – превела на бугарски Русанка Љапова (Русанка Ляпова), COBISS.SR-ID – 225134604
  • Millennium in Belgrad, Dittrich, Berlin 2011 – превели на немачки Нели и Румен Еверт (Nellie und Roumen Evert); COBISS.SR-ID – 262807303
  • Tesla: portrét mezi maskami, Luka, Praha 2011 – превела на чешки Павла Хоракова (Pavla Horáková); COBISS.SR-ID – 522847124
  • Тесла, портрет меѓу маски, Македонска реч, Скопје 2011 – превео на македонски Гоце Ристовски; COBISS.SR-ID – 89720842
  • Tesla, portret med maskami, Modrijan, Ljubljana 2012 – превела на словеначки Ђурђa Стрсoглaвeц; COBISS.SR-ID – 264500736
  • Tesla, portrét medzi maskami, Kalligram, Bratislava 2012 – превео на словачки Карол Хмел (Karol Chmel); COBISS.SR-ID – 199067660
  • Tesla, portret între mǎşti, Nemira, Bucureşti 2013 – превела на румунски Маријана Стефанеску (Mariana Ştefǎnescu); COBISS.SR-ID – 201510412
  • Милениум во Белград, Магор, Скопје 2015 – превео на македонски Александар Прокопиев; COBISS.SR-ID – 99378442
  • Tesla: a portrait with masks, Graywolf Press, Minneapolis 2015 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries); COBISS.SR-ID – 225943564
  • Тесла, портрет сред маски, Унискорп, София 2016 – превела на бугарски Асја Тиханова Јовановић (Ася Тихинова-Йованович); COBISS.SR-ID – 1277546724
  • Венеција, Или-или, Скопје 2016 – превео на македонски Виктор Шиков; COBISS.SR-ID – 101773066
  • Millennium in Belgrade, Agora, Zrenjanin – Novi Sad 2018 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries); COBISS.SR-ID – 324875527
  • Сонцето на овој ден: писмо до Андриќ, Везилка, Скопје 2018 – превод на македонски Ристо Лазаров; COBISS.SR-ID – 107555338
  • The tale of Alexander, Agora, ZrenjaninNovi Sad 2021 – превела на енглески Кристина Прибићевић Зорић (Christina Pribichevich Zoric).COBISS.SR-ID – 37964297
  • Tesla, a portrait with masks, Agora, ZrenjaninNovi Sad 2021 – превели на енглески Богдан Ракић и Џон Џефриз (Bogdan Rakić and John Jeffries). COBISS.SR-ID – 45138441

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Порекло презимена Пиштало”. Порекло. 6. 3. 2012. Приступљено 23. 2. 2022. 
  2. ^ Професионална биографија на LinkedIn-у.
  3. ^ „Владимир Пиштало”. На пола пута. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Владимир Пиштало в. д. управник Народне библиотеке Србије”. Политика. 4. 2. 2021. Приступљено 24. 2. 2022. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Зашто не обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу?”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-04. 
  6. ^ Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs
  7. ^ „Pištalo ušao u najuži izbor”. Новости. 27. 10. 2008. Приступљено 19. 2. 2022. 
  8. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 84—85. 
  9. ^ „Владимир Пиштало – Невероватно се дешава”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Награда „Милош Н. Ђурић. Удружење књижевних преводилаца Србије. Приступљено 19. 2. 2022. 
  11. ^ „Нинову награду добио Владимир Пиштало”. Време. Приступљено 4. 2. 2020. 
  12. ^ „Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 02. 2010. Приступљено 22. 7. 2012. 
  13. ^ Кочићево перо“ Владимиру Пишталу”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2012. 
  14. ^ „Награда „Мома Димић” за Пишталову „Венецију. Политика. 9. 7. 2012. Приступљено 19. 2. 2022. 
  15. ^ „Vladimir Pištalo dobitnik nagrade “Grigorije Božović. Bookvar. 29. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2022. 
  16. ^ „Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22. 
  17. ^ ВРЕДНО ПРИЗНАЊЕ: Владимиру Пишталу уручена награда "Тодор Манојловић" („Вечерње новости”, 11. мај 2021)
  18. ^ „Изабрана дела Владимира Пиштала”. IK Agora. Приступљено 23. 2. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]