Владимир Пиштало

С Википедије, слободне енциклопедије
др

Владимир Пиштало
Владимир Пшитало, 2018. године
Датум рођења(1960-05-08)8. мај 1960. (63 год.)
Место рођењаСарајево, НР БиХ
 ФНР Југославија
Образовањедоктор историјских наука
УниверзитетЊу Хемпшир, Дарам, САД
ЗанимањеПисац, уредник, универзитетски професор
Значајни радови
  • Миленијум у Београду (2000)
  • Тесла, младост (2006)
  • Тесла, портрет међу маскама (2008)
  • Венеција (2011)
  • Сунце овог дана: писмо Андрићу (2017)
  • Значење џокера (2019)
Титулауправник Народне библиотеке Србије
ПретходникЛасло Блашковић
РодитељиБоривој Пиштало и Мирјана Пиштало (рођ. Вуковић)
Награде

Владимир Пиштало (Сарајево, 8. мај 1960) српски je књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке.[1] Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као уредник у часопису Књижевна реч (1986–1990), уредник културне рубрике Железничких новина (1987–1992), уредник у магазину Дело (1990–1992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.

У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (1996–2000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (1997–2002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (2002–2020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије,[4] а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, залаже се за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.[5]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.[6] Роман Тесла, портрет међу маскама има чак 16 превода, а Миленијум у Београду 7 превода. Француски превод романа Миленијум у Београду био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину.[7] Миленијум у Београду заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом Крај века.[8] Његов роман Сунце овог дана: писмо Андрићу, за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.[9]

Остале активности и чланства[уреди | уреди извор]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Тесла, портрет међу маскама (лево) и Tesla, a portrait with masks (десно).

Књиге поетске прозе[уреди | уреди извор]

Владимир Пиштало, Сунце овога дана, писмо Андрићу (2017).
Владимир Пиштало, Значење џокера (2019).

Збирке прича[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Збирка есеја[уреди | уреди извор]

Остало[уреди | уреди извор]

Заступљен у зборницима и антологијама[уреди | уреди извор]

Превео[уреди | уреди извор]

Чарлс Симић, Хотел Несаница, Књижевна општина Вршац 1994 – (с енглеског језика) COBISS.SR-ID – 173131783[мртва веза]

Приредио[уреди | уреди извор]

Нова издања књига Владимира Пиштала објављују се у Издавачкој кући „Агора“ у едицији Изабрана дела Владимира Пиштала.[22]

Преводи дела Владимира Пиштала[уреди | уреди извор]

Vladimir Pištalo. Millennium in Belgrade (2018).

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Порекло презимена Пиштало”. Порекло. 6. 3. 2012. Приступљено 23. 2. 2022. 
  2. ^ Професионална биографија на LinkedIn-у.
  3. ^ „Владимир Пиштало”. На пола пута. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Владимир Пиштало в. д. управник Народне библиотеке Србије”. Политика. 4. 2. 2021. Приступљено 24. 2. 2022. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Зашто не обновимо Библиотеку на Косанчићевом венцу?”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-04. 
  6. ^ Владимир Пиштало – ВЕНЕЦИЈА, роман на сајту www.agora-books.co.rs
  7. ^ „Pištalo ušao u najuži izbor”. Новости. 27. 10. 2008. Приступљено 19. 2. 2022. 
  8. ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 84—85. 
  9. ^ „Владимир Пиштало – Невероватно се дешава”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Награда „Милош Н. Ђурић””. Удружење књижевних преводилаца Србије. Приступљено 19. 2. 2022. 
  11. ^ „Нинову награду добио Владимир Пиштало”. Време. Приступљено 4. 2. 2020. 
  12. ^ „Пишталу награда за Дан Народне библиотеке Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 02. 2010. Приступљено 22. 7. 2012. 
  13. ^ „„Кочићево перо“ Владимиру Пишталу”. Радио-телевизија Републике Српске. 16. 7. 2012. Приступљено 16. 7. 2012. 
  14. ^ „Награда „Мома Димић” за Пишталову „Венецију””. Политика. 9. 7. 2012. Приступљено 19. 2. 2022. 
  15. ^ „Vladimir Pištalo dobitnik nagrade “Grigorije Božović””. Bookvar. 29. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2022. 
  16. ^ „Награда ”Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу”. Politika Online. Приступљено 2020-02-22. 
  17. ^ ВРЕДНО ПРИЗНАЊЕ: Владимиру Пишталу уручена награда "Тодор Манојловић" („Вечерње новости”, 11. мај 2021)
  18. ^ „Свечана додела награда "Теодор Павловић" у Матици српској”. РТВ. 7. 12. 2022. Приступљено 8. 12. 2022. 
  19. ^ Симић, Ј. (8. 12. 2022). „"ТЕОДОР" ПИШТАЛУ И ГРАБОВЦУ: Банатски културни центар уручио књижевна признања и најавио манифестацију”. Вечерње новости. Приступљено 1. 1. 2023. 
  20. ^ „Владимир Пиштало добитник награде Борисав Станковић”. Новости. Приступљено 23. 3. 2023. 
  21. ^ „Владимиру Пишталу награда Златна књига Библиотеке Матице српске”. РТВ. 12. 4. 2023. Приступљено 15. 4. 2023. 
  22. ^ „Изабрана дела Владимира Пиштала”. IK Agora. Приступљено 23. 2. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Владимир Пиштало на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Пиштало&oldid=26060203”