Владимир Смирнов

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили совјетски мачевалац, погледајте чланак Владимир Смирнов (мачевалац).
владимир смирнов
Vladimri Smirnov.JPG
Владимир Смирнов
Датум рођења(1899-06-21)21. јун 1899.
Место рођењаТашкент
 Руска Империја
Датум смрти6. децембар 1985.(1985-12-06) (86 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијаинжењер, војно лице
Члан КПЈ од1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1941. – 1960.
Чингенерал-потпуковник
У току НОБ-ачлан Врховног штаба НОВ и ПОЈ
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.
Јул Бринер у улози минера Владе у филму „Битка на Неретви

Владимир Смирнов — Волођа, Влада Рус (Ташкент, 21. јун 1899Београд, 6. децембар 1985), учесник Народноослободилачке борбе, инжењер и генерал-потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. јуна 1899. године у Ташкенту (тада у саставу Руске Империје, а данас главни град Узбекистана). У Ташкенту је завршио основну школу и гимназију. Студије је започео у Санкт Петерсбургу, али је после Октобарске револуције, 1921. године, његова породица избегла из Русије и дошла у Београд.

Владимир је 1923. године у Београду завршио Технички факултет и у годинама до почетка Другог светског рата, као инжењер је радио на изградњи железничких пруга и на изградњи трезора Народне банке Краљевине Југославије у Ужицу.

Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) од 1942. године. Марта 1942. године је укључен у састав Врховног штаба НОП и ДВЈ и посављен за начелника Техничког одељења. Обављајући ову функцију, заједно са својим помоћницима, инг. Живадином Ђорђевићем Живом (1909—1990) из Крагујевца, инг. Драгославом Јовановићем из Чачка и инг. Десом Јовановић из Трстеника, као и својим „инжињерцима“ (борци Треће (пионирске) чете Пратећег батаљона Врховног штаба, која је касније прерасла у Пионирски батаљон Врховног штаба) обављао је многе сложене задатке, од којих се истичу:

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА) и налазио се на дужностима:

  • команданта Инжињерије Југословенске армије
  • начелника Грађевинске управе Југословенске армије
  • главног инжењера Управе за војно и грађевинарство
  • заменика начелника Грађевинске управе ЈНА

Пензионисан је 1960. године у чину генерал-потпуковника ЈНА.

Године 1972. у Београду је објавио књигу „Инжењерске ратне приче“, док је 1967. у коауторству са Петром Клеутом, Иваном Мирковићем и Даницом Јакшић издао „Рускосрпскохрватски војни речник“.

Умро је 6. децембра 1985. године у Београду и сахрaњен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ првог реда и Орден братства и јединства првог реда.

Занимљиво[уреди | уреди извор]

Владимир Смирнов послужио је сценаристима филма „Битка на Неретви“ — Стевану и Вељку Булајићу, као инспирација за лик минера Владе, кога је у филму глумио познати амерички глумац, руског порекла — Јул Бринер.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Југословенски савременици — Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.
  • Војна енциклопедија (књига осма). Београд 1974. година.
  • Мирослав Младеновић Тито од устанка до победе 1941—1945. Београд 2006. година.