Владимир Судец

С Википедије, слободне енциклопедије
владимир судец
Vladimir Sudec.jpg
Владимир Судец
Датум рођења(1904-10-23)23. октобар 1904.
Место рођењаДњепропетровск
Руска Империја
Датум смрти6. мај 1981.(1981-05-06) (76 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР
Совјетски Савез
Професијавојно лице
Члан КПСС од1924.
Учешће у ратовимаСовјетско-фински рат
Велики отаџбински рат
СлужбаСовјетска армија
Чинмаршал авијације
Херој СССР од28. априла 1945.
Народни херој од20. октобра 1964.
Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден Октобарске револуције
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова првог степена
Орден Кутузова првог степена
Орден Суворова другог степена
Орден црвене звезде
Орден за службу домовину у оружаним снагама СССР-а трећег степена
страна одликовања:
Херој Народне Републике Монголије
Орден Сухабатора
Орден црвене заставе (Монголија)
Орден црвене заставе (Монголија)
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден заставе Народне Републике Мађарске

Владимир Александрович Судец (рус. Владимир Александрович Судец; Дњепропетровск, 23. октобар 1904Москва, 6. мај 1981) маршал авијације Совјетског Савеза, Херој Совјетског Савеза, Херој Народне Републике Монголије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. октобра 1904. године у Дњепропетровску (Украјина), у радничкој породици. Члан Комунистичке партије Совјетског Савеза је постао 1924. године, а у редове Црвене армије, укључио се септембра 1925. године. Војнотехничку школу ратног ваздухопловства завршио је 1927, школу ратних пилота 1929, курсеве за усавршавање старешинског кадра похађао је 1931. и 1933. године, а од 1937. до 1939. године школовао се у Војној академији „Фрунзе“.

Од 1929. године до почетка Великог отаџбинског рата, налазио се на разним командним дужностима у Црвеној армији.

У време Великог отаџбинског рата, 19411945. године, командова је авијатичарским корпусом, био командант ратног ваздухопловства и Војног округа, од јуна до септембра 1942. године командовао је Првом бомбардерском армијом, од септембра 1942. до марта 1943. године ваздухопловним бомбардерским корпусом, а од марта 1943. 17. ваздухопловном армијом. Учествовао је у биткама на Југозападном, Вороњешком, Калињинском, Северозападном, Волховском, Лењинградском, Трећем украјинском фронту, приликом пробоја блокаде Лењинграда, у Курској бици, приликом ослобођења Украјине, Румуније, Бугарске, Мађарске, Аустрије и Чехословачке.

У току здружених акција Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије на територији Србије, ујесен 1944. године, Владимир Судец је командовао 17. ваздухопловном армијом. Ратна дејства ове армије допринела су успеху Београдске операције и ослобођењу главног града Југославије.

После рата, Владимир се налазио на командним положајима у совјетској армији. Био је начелник Главног штаба ратних ваздухопловних снага, начелник виших официрских курсева. Вишу војну академију „Ворошилов“ завршио је 1950. године. Указом Президијума Врховног совјета СССР, од 11. марта 1955. године, унапређен је у чин маршала авијације.

Од 1955. до 1962. године, Судец је командант даљинске авијације и заменик главног команданта ратног ваздухопловства, од 1962. главни командант јединица противваздушне одбране Совјетског Савеза, заменик министра одбране и заменик главног команданта оружаних снага земаља Варшавског пакта. Од јула 1966. године, маршал авијације Владимир Судец је био војни инспектор у групи генералних инспектора. Био је и кандидат за члана ЦК КПСС и депутат Врховног совјета Совјетског Савеза у шест сазива.

Умро је 6. маја 1981. године у Москви. Сахрањен је на московском гробљу Новодевичје у Алеји хероја.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Маршал авијације Владимир Судец одликован је са:

Од Југословенских одликовања носилац је:

Херојем Совјетског Савеза проглашен је 28. априла 1945. године. За хероизам у борби против заједничког непријатеља, председник СФРЈ, Јосип Броз Тито, одликовао га је 20. октобра 1964. године Орденом народног хероја Југославије.

Поред овога био је и Херој Народне Републике Монголије, почасни грађанин Запорожја и Тираспоља.

Литература[уреди | уреди извор]