Владимир Табашевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Табашевић
Vladimir-Tabasevic.jpg
Датум рођења(1986-09-19)19. септембар 1986.(33 год.)
Место рођењаМостар, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Најважнија дела
Заблуда светог Себастијана
Па као
Тихо тече Мисисипи
Коагулум
НаградеНаграда Мирко Ковач
I награда на Фестивалу младих песника у Зајечару
I Награда Биберовог фестивала за причу Рат
НИН-ова награда за роман Заблуда Светог Себастијана

Владимир Табашевић (19. септембар 1986, Мостар) је српски прозни писац и песник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Владимир Табашевић (1986) је један од водећих писаца нове генерације српске, постјугословенске књижевности.[1] Рођен у Мостару, под пуним именом Бошњак-Табашевић Владимир.[2] Пореклом је из мешовите ванбрачне заједнице, нижег сталежа, од мајке Српкиње, зубног лекара, и оца Хрвата, радника Ауто-мото савеза.[3] Презиме Бошњак потиче од оца, презиме Табашевић, од мајке, што се у извесном смислу, с обзиром на драматичне друштвено-политичке околности тог периода, битно одражава на његову каснију, упорну и немогућу потрагу за поузданим идентитетом која постаје и темељна преокупација његовог литерарног израза. У Београд са мајком долази непосредно уочи грађанског рата на просторима Босне и Херцеговине, док отац остаје сам, заточен изнудицама ратних али, претходно, и породичних несугласица које су биле праћене његовим честим испадима агресивности и физичког насиља према Владимировој мајци.[4] У најранијим разредима свог основношколског образовања, презиме Бошњак бива повод за реализацију националистичке агенде карактеристичне за Београд из Деведесетих, каквој је изразито била склона управо његова учитељица, Татјана Михаиловић, која је, на своју руку, у дневнику прецртала Владимирово презиме Бошњак,[5] у име будућег одличног успеха Владимира као ђака, што је њу саму, претпоставља се, потврђивало не толико као врсног познаваоца педагогије, колико као нимало невину жртву тадашње националистичке демагогије. Отац, Иван Бошњак, лишен могућности да на било који начин ступи у контакт са својим сином, у Мостару, умире 1998. године, од цирозе јетре, узроковане дугогодишњом, прекомерном злоупотребом алкохола. Мајка, Љиљана Човић-Табашевић, изнова удата за другог, војвођанског Хрвата, Јосипа Човића, умире, 2009. године, од рака дојке. Стицај таквих животних - породичних и друштвених околности - суштински одређује Владимиров однос према његовој књижевности,[6] што се недвосмислено препознаје у његовим литерарним опсесијама ратом, језиком, идентитетом и смрћу.[7] Студирао је филозофију на београдском Универзитету. Својевремено је био члан песничке групе Cache, заједно са Тамаром Шушкић, Урошем Котлајићем, Гораном Коруновићем и Бојаном Васићем.[8] Прва књига песама Коагулум (2010), објављена је у оквиру наградног конкурса Фестивала младих песника у Зајечару, као награда за најуспелији циклус поезије. Друга књига поезије Трагус (2012) настаје као самиздат издање, у оквиру поменуте песничке групе, као и остале две књиге: Кундак (2013) и Хрватски кундак (2014).[9] За причу Рат добио је I награду на Биберовом фестивалу.[10] Објавио је романе:Тихо тече Мисисипи (2015), са којим је био у ужем избору за престижну НИН-ову награду, и за који је добио регионалну награду Мирко Ковач,[11] затим Па као (2016) који се нашао у најужем избору за НИН-ову награду[12] и Заблуда светог Себастијана (2018).[13] који је награђен НИН-овом наградом за роман године.[14] Оснивач је и један од уредника интернет часописа Презупч који се бави питањем класних односа у друштву.[15] Живи на периферији Београда са својим полубратом Небојшом Човић-Табашевићем.[16] На његово стваралаштво изразит утицај су имали аутори: Момчило Настасијевић, Милош Црњански, Војислав Деспотов, Владимир Копицл, Новица Тадић, али и мислиоци: Гастон Башлар, Валтер Бенјамин, Жил Делез, Феликс Гатари, Луј Алтисер, Жак Дерида, Жак Лакан.[17]

Објављена дела[уреди | уреди извор]

Књиге поезије[уреди | уреди извор]

  • Коагулум, Фестивал младих песника, Зајечар (2010)[18]
  • Трагус самиздат, Београд (2012)
  • Кундак, самиздат, Београд (2013)
  • Хрватски кундак, самиздат, Београд (2014)
  • Троје, Самиздат Б92, Београд (2016) са Огњенком Лакићевић и Иваном Токином[19]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Тихо тече Мисисипи, Студио Знак, Београд, прво издање (2015)[20]
  • Па као, Лагуна, Београд, прво издање (2016)[21]
  • Заблуда светог Себастијана, Лагуна, Београд, прво издање (2018)[22]

Антологије поезије[уреди | уреди извор]

Заступљен као аутор у следећим антологијама поезије:

  • Van, Tu: Free, ОКФ, Цетиње, (2012)[23]
  • Простори и фигуре, Службени гласник, (2013)[24]
  • Рестарт, Дом културе студентски град, (2014)[25]

Антологије прича[уреди | уреди извор]

  • Biber 01, Београд; Сарајево, Центар за ненасилну акцију, Антологија Бибер фестивала (2016)[26]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • I награда на Фестивалу младих песника у Зајечару (2010)
  • I Награда Биберовог фестивала за причу Рат (2016)
  • Награда Мирко Ковач за роман Тихо тече Мисисипи (2016)
  • НИН-ова награда за роман Заблуда Светог Себастијана (2019)[27]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ne piše nam se dobro, a tad pišemo najbolje”. City Magazin. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2018. Приступљено 10. 12. 2018. 
  2. ^ „Autor Vladimir Tabašević”. Laguna. Приступљено 10. 12. 2018. 
  3. ^ „Možda ima nade, ali ne za nas”. Dojče Vele. Приступљено 10. 12. 2018. 
  4. ^ „Табашевић у Гутенберговом одговору”. РТС. Приступљено 10. 12. 2018. 
  5. ^ „Vladimir Tabašević”. goodreads (на језику: eng). Приступљено 10. 12. 2018. 
  6. ^ „Portal Novosti”. Kapitalizam sve hoće da smesti, označi i umrtvi. Приступљено 10. 12. 2018. 
  7. ^ „Sećam se, i to je sve”. Vreme. Приступљено 10. 12. 2018. 
  8. ^ „Agon broj 21” (PDF). Agon. Приступљено 10. 12. 2018. 
  9. ^ „Brojni gosti na Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja”. Montenerina. Приступљено 10. 12. 2018. 
  10. ^ „Rat”. Hyperborea. Приступљено 10. 12. 2018. 
  11. ^ „Knjiga na poklon”. Plezir. Приступљено 10. 12. 2018. 
  12. ^ „Vladimir Tabašević u Centru za savremenu književnost”. Espresso. Приступљено 10. 12. 2018. 
  13. ^ „Zabluda Svetog Sebastijana”. Laguna. Приступљено 10. 12. 2018. 
  14. ^ „Vladimir Tabašević dobitnik NIN-ove nagrade za roman "Zablude Svetog Sebastijana"”. Blic. 
  15. ^ „Sunce zvano Peđa”. Vreme. Приступљено 10. 12. 2018. 
  16. ^ „Intervju, Vladimir Tabašević”. Old Laguna. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2018. Приступљено 10. 12. 2018. 
  17. ^ Pa kao“ Vladimira Tabaševića: Nesanice koje imaju kosti”. Laguna. Приступљено 10. 12. 2018. 
  18. ^ Коагулум / Владимир Табашевић COBISS.SR 175574028
  19. ^ Troje / Ivan Tokin, Ognjenka Lakićević, Vladimir Tabašević COBISS.SR 224230156
  20. ^ Tiho teče Misisipi / Vladimir Tabašević COBISS.SR 218598668
  21. ^ Pa kao : roman o istoriji, ljubavi i drugim nesporazumima / Vladimir Tabašević COBISS.SR 268328972
  22. ^ Zabluda svetog Sebastijana / Vladimir Tabašević COBISS.SR 268328972
  23. ^ Van, Tu: Free : izbor iz nove srpske poezije / priredili Vladimir Đurišić, Vladimir Stojnić COBISS.SR 21400592
  24. ^ Простори и фигуре / избор из нове српске поезије ; приредио Владимир Стојнић COBISS.SR 193581068
  25. ^ Restart : panorama nove poezije u Srbiji / priredio Goran Lazičić COBISS.SR 209527052
  26. ^ Biber 01 : конкурс за краток расказ = konkurs për tregim të shkurtër = konkurs za kratku priču : помирување = pajtim = pomirenje / [уредиле, redaktuan, uredile Ivana Franović, Jasna Dimitrijević ; превод, përkthimi, prevod Borislav Pavlovski... [и др.]] COBISS.SR 222382348
  27. ^ Владимиру Табашевићу уручена НИН-ова награда („Политика”, 21. јануар 2019)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]