Владимир Фармаковски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Фармаковски
Farmakovski.jpg
Проф. др. Владимир Фармаковски дипл. инж.Проф. др. Владимир Фармаковски дипл. инж.
Датум рођења(1880-10-21)21. октобар 1880.
Место рођењаСимбирск
Руска Империја
Датум смрти5. јун 1954.(1954-06-05) (73 год.)
Место смртиБеоград
ФНР Југославија

Владимир Фармаковски (Симбирск, 21. октобар 1880Београд, 5. јун 1954) је био машински инжењер, конструктор локомотива, унивезитетски професор, оснивач и управник Машинског института САН[1] и први редовни члан Српске академије наука (САН) из редова инжењера.

Биографија[уреди]

Надгробни споменик академика В. Фармаковског[2] на Новом гробљу у Београду

Владимир Фармаковски је рођен у Симбирску Русија 8./21. октобар 1880. где је завршио основну школу. Матурирао је у Петровградској III гимназији 1898., а дипломирао је 1903. машинску технику на Технолошком институту у Петрограду. По дипломирању одслужио је двогодишњи војни рок у Руској ратној морнарици у Севастопољу најпре као млађи машински инжењер а од 1. јануара 1905. године у чину поручника.

У Југославију долази 1920. и постао је хонорарни професор, а од 1928. редовни професор на Техничком факултету у Београду за локомотиве и парне котлове. Умро је у Београду, 5. јун 1954., као пензионисани професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука (САН).

Радна биографија[уреди]

Радио је у морнарици, индустрији и на железницама 1906. и 1907, затим као конструктор локомотива у Ханомагу (Хановер), па поново на железницама у Русији.

У периоду 1909—1920. је био доцент, а потом професор на Политехничком институту у Кијеву.

Био је оснивач а од 1947. и управник Машинског института САНУ[1] као дописни члан, а 1948. је изабран за редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ).

Библиографија[уреди]

У току свог рада проф. Владимир Фармаковски је поред научно стручних радова, објављених у земљи и иностранству, написао неколико књига које су се између осталог користиле и као универзитетски уџбеници.[3]

  • Машиноведение, Киев, 1915
  • Хидраулички мотори, Београд 1925.
  • Општа теорија локомотива, Београд 1927.
  • Машински елементи. I Општи део, Београд 1940.
  • Локомотиве, Општи део (са Д. Витасом), Београд 1941.
  • Термотехника локомотиве, Београд 1947.
  • Парни котлови, Београд 1947.

Признања[уреди]

За свој дугогодишњи рад академик Владимир Фармаковски је добио следећа признања:

  • Орден рада I Реда 1947, и
  • Бројне плакете и захвалнице.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Šezdeset godina Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (1947–2007)” (на језику: (језик: српски)). www.itn.sanu.ac.rs. Приступљено 12. 9. 2011. 
  2. ^ Јанићијевић, Душан-уредник . Руси без Русије - Српски Руси (на ((sr))). Београд - Беочин: Дунај & Ефект. 1994. ISBN 978-86-82465-02-7. стр. 357.
  3. ^ „Библиотека Машинског Факултета - Уџбеници” (на језику: (језик: српски)). www.mas.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 16. 01. 2012. Приступљено 10. 9. 2011. 

Литература[уреди]

  • Општа, Енциклопедија (1978). „Фармаковски, Владимир (1880—1954)”. Мала енциклопедија Просвета (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Просвета. 
  • Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“ Загреб том 4 pp. 97
  • Савић, Зоран (1998). „Владимир В. Фармаковски (1880—1954)”. Живот и дело српских научника (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности. стр. 1—45. 
  • Јанићијевић, Душан-уредник (1994). Руси без Русије - Српски Руси (на језику: (језик: српски)). Београд - Беочин: Дунај & Ефект. стр. 357. ISBN 978-86-82465-02-7. 
  • Обрадовић, Никола (1973). У спомен сто година науке о машинама - осврт на раздобље 1873—1941. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Машински факултет. 
  • Весовић, М; Д. Поповић (1973). Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945—1973. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Машински факултет. 

Спољашње везе[уреди]