Пређи на садржај

Владислав Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владислав Јовановић
Владислав Јовановић, 2013. године
Лични подаци
Датум рођења(1933-06-09)9. јун 1933.
Место рођењаЖитни Поток, Краљевина Југославија
Датум смрти21. фебруар 2026.(2026-02-21) (92 год.)
Место смртиБеоград, Србија
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду
ПрофесијаПравник
СупружникМирјана Јовановић
Политичка каријера
СтранкаСоцијалистичка партија Србије
15. јул — 30. септембар 1992.
Претходникфункција успостављена
НаследникИлија Ђукић
4. март 1993 — 15. август 1995.
ПретходникИлија Ђукић
НаследникМилан Милутиновић

Владислав Јовановић (Житни Поток, 9. јун 1933 — Београд, 21. фебруар 2026)[1] био је српски дипломата. Јовановић је бивши амбасадор Југославије у Турској и министар иностраних послова у влади СР Југославије, у два мандата.[2][3][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Житном Потоку 1933. године.[5] Гимназију је завршио у Београду 1951, а након тога је дипломирао на Правном факултету у Београду.[5]

Дипломатску каријеру је започео 1957. у министарству иностраних послова Југославије.[2] Четири године је провео на положају референта амбасаде у Бриселу (1960—1964), затим други секретар амбасаде у Анкари (1967—1971), савјетник амбасаде у Лондону (8. октобар 1975—1979).[2] Био је амбасадор СФРЈ у Турској од 13. новембра 1985. до 1989.[2]

Водио је неколико делегација Југославије на мировним и другим преговорима током деведесетих година ХХ вјека.

Дјела

[уреди | уреди извор]
  • Трагања за трагањима, поезија, Нова, Београд (1991)[6]
  • Сестре, роман (2002)[7]
  • Рат који се могао избећи, Нолит, Београд (2008), 395 стр.[8]
  • Дипломатија и шах, Службени гласник, Београд (2011), 348 стр.[9]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ онлајн, Политика. „Преминуо дипломата Владислав Јовановић”. Politika Online. Приступљено 2026-02-22. 
  2. ^ а б в г „Некад било: Владислав Јовановић”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012. 
  3. ^ „ШЕТАЧ ВЕТЕРАН: Некадашњи шеф дипломатије Владислав Јовановић ни у позним годинама се не одриче здравих навика”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2025-01-24. 
  4. ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6. 
  5. ^ а б „Владислав Јовановић” (PDF). Амбасада Републике Србије у Анкари. Приступљено 7. 6. 2012. [мртва веза]
  6. ^ Jovanović, Vladislav; Јовановић, Владислав (1991). Traganja za traganjima. Nova. 72. Beograd: V. Jovanović; S. Mašić. 
  7. ^ Jovanović, Vladislav; Јовановић, Владислав (2002). Sestra: roman. Nova. 188. Beograd: S. Mašić. ISBN 978-86-7598-013-1. 
  8. ^ Jovanović, Vladislav; Јовановић, Владислав (2008). Rat koji se mogao izbeći: u vrtlogu jugoslovenske krize. Biblioteka Istorija. Beograd: Nolit; Altera. ISBN 978-86-19-02414-3. 
  9. ^ Јовановић, Владислав; Jovanović, Vladislav (2011). Дипломатија и шах: ни конфронтација ни капитулација. Библиотека Сведоци епохе. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0914-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Функције у државним институцијама
Функција успостављена
 Министар иностраних послова СРЈ
1992
Илија Ђукић
 Министар иностраних послова СРЈ
1993–1995
Дипломатске позиције
Амбасадор СФРЈ/СРЈ у Турској
1989—1995
Стални представник СРЈ при Организацији УН
1995—2000
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владислав_Јовановић&oldid=30800191”