Владислав Поповић
| Владислав Поповић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. децембар 1930. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Датум смрти | 8. октобар 1999. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Владислав Поповић (Београд, 21. децембар 1930 — Београд, 8. октобар 1999) био је српски археолог, члан САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Београду, на предмету Методологија археолошких истраживања.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је на одсеку за археологију 1953. а докторирао на Сорбони у Паризу, 1956. године. Специјалност му је била археологија касне антике и раног средњег века.[1]
Био је сарадник Француског националног центра за научна истраживања од 1955. до 1958. године. Виши научни сарадник био је у Археолошком институту у Београду од 1967. до 1977, као и директор југословенско-америчког и југословенско-француског археолошког пројекта ископавања Сремске Митровице и Царичиног града.
Аутор је великог броја радова (преко 100 библиографских јединица).
Члан САНУ постао је 1983. а члан Француске академије наука 1990. године.
Изабрани радови[уреди | уреди извор]
- Кондић, Владимир; Поповић, Владислав (1977). Царичин град: Утврђено насеље у византијском Илирику. Београд: САНУ.
- Поповић, Владислав (1978). „Епископска седишта у Србији од IX до XI века” (PDF). Годишњак града Београда. 25: 33—39.
- Duval, Noël; Popović, Vladislav, ур. (1984). Caričin Grad I: Les basiliques B et J de Caričin Grad: Quatre objets remarquables de Caričin Grad: Le trésor de Hajdučka Vodenica. 1. Belgrade; Rome: Institute archéologique de Belgrade; Ecole française de Rome.
- Popović, Vladislav (1984). „Byzantins, Slaves et autochtones dans les provinces de Prévalitane et Nouvelle Épire”. Villes et peuplement dans l'Illyricum protobyzantin. Roma: École française. стр. 181—243.
- Поповић, Владислав (1986). „Куврат, Кувер и Аспарух” (PDF). Старинар. 37: 103—133.
- Поповић, Владислав (1988). „Албанија у касној антици”. Илири и Албанци. Београд: САНУ. стр. 201—283.
- Поповић, Владислав (1990). „Грчки натпис из Царичиног Града и питање убикације Прве Јустинијане”. Глас САНУ. 360 (7): 53—108.
- Popović, Vladislav (1991). „Trois inscriptions protobyzantines de Bregovina” (PDF). Старинар. 40-41 (1989-1990): 279—290.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Зборник Матице српске за класичне студије", Нови Сад 2001. године
Литература[уреди | уреди извор]
- Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.
- РТС — Времеплов (8. октобар), Приступљено 16. 8. 2010.
