Владислав Поповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владислав Поповић
Лични подаци
Датум рођења(1930-12-21)21. децембар 1930.
Место рођењаБеоград, Србија
Датум смрти8. октобар 1999.(1999-10-08) (68 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Владислав Поповић (Београд, 21. децембар 1930 — Београд, 8. октобар 1999) био је српски археолог, члан САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Београду, на предмету Методологија археолошких истраживања.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је на одсеку за археологију 1953. а докторирао на Сорбони у Паризу, 1956. године. Специјалност му је била археологија касне антике и раног средњег века.[1]

Био је сарадник Француског националног центра за научна истраживања од 1955. до 1958. године. Виши научни сарадник био је у Археолошком институту у Београду од 1967. до 1977, као и директор југословенско-америчког и југословенско-француског археолошког пројекта ископавања Сремске Митровице и Царичиног града.

Аутор је великог броја радова (преко 100 библиографских јединица).

Члан САНУ постао је 1983. а члан Француске академије наука 1990. године.

Изабрани радови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Зборник Матице српске за класичне студије", Нови Сад 2001. године

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]