Владислав I Кратки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Владислав I Кратки
Wladislaus I of Poland.PNG
Датум рођења 1260.
Место рођења Кујавија
Датум смрти 2. март 1333.(1333-03-02) (71/72 год.)
Место смрти Краков
Династија Пјастови
Отац Казимир I Кујавски
Мајка Ефросинија од Ополе
Супружник Јадвига од Калиша
Потомство Кунигунда Пољска, Казимир III, Елизабета Пољска
Краљ Пољске
Претходник Вацлав III Пшемисл
Наследник Казимир III

Владислав I Кратки или Локетек (пољ. Władysław I Łokietek; 1261 – 2. март 1333) је био краљ Пољске. Био је војвода до 1300. и кнез Кракова од 1305. до свог крунисања за краља 20. јануара 1320. Због своје мале висине, наденут му је назив Локетек, по лакту, средњовековној мери за дужину.

Отац му је оставио Бжешћ Кујавски. Био је један од вођа пољског савеза против страног утицаја. Постао је војвода (кнез) Сјерадза 1288, а касније владар Мазовије и Шлезије. После 1306. освојио је Сандомјеж, Краков и Померанију. 1308. избила је побуна племића, подстицана од Немаца. Уз помоћ Тевтонског реда побуна је угушена, али Владислав им није дао оно што су тражили па су они напали Померанију. Владислав их на крају побеђује уз помоћ Угарске и Литваније (1328).

После смрти Хенрика Глоговског 1310. својио је Великопољску. 1311. је избила Краковска побуна, подстицана од Светог римског царства, која је брутално угушена. Овим ратовима, Владислав је ујединио Малопољску са Великопољском, и тиме је постигнуто коначно уједињење Пољске.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Казимир II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Конрад Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Јелена Пшемисл Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Казимир I Кујавски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Svyatoslav III Igorevich
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Agafia of Rus
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Јарослава Рјуриковна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Владислав I Кратки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Мјешко IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Казимир I Ополски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Ludmila (of Bohemia?)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ефросинија од Ополе
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Viola