Владо Дијак

Са Википедије, слободне енциклопедије
Владо Дијак
Лични подаци
Датум рођења1925.
Место рођењаБрезово Поље, Краљевина Југославија
Датум смрти1988.
Место смртиСарајево, СФРЈ

Владо Дијак (26. децембар 1925, Брезово Поље, Брчко, Краљевина СХС[1] — 1988, Сарајево, СФРЈ) је био познати југословенски пјесник и текстописац.[2]

Живот и рад[уреди | уреди извор]

Средњу школу је похађао у Бањалуци. Са 17 година се придружио партизанима. Након Другог свјетског рата кратко је студирао књижевност.[2]

Писао је за Бањалучке новине и Радио Сарајево. Био је затвореник на Голом Отоку.[2]

Објавио је књиге пјесама Амбасадор боема, Партизанске пјесме, Љубичасти кишобран, као и романе Кафана Сан, Топови и славуји и Црни коњ.[1]

Такође је био и велики хумориста, а добио је награду Златни Јеж.

Бројне су пјесме поп и рок извођача за које је он написао стихове. Најпознатије од њих су: Селма (у извођењу Бијелог дугмета),[3] Станица Подлугови (Здравко Чолић), Чисти, бијели снијег (Арсен Дедић), Бетонска брана (Индекси).[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 150. 
  2. ^ а б в „VLADO DIJAK (1925- 1988),autor „Selme“,“Stanice Podlugovi. ljubusaci.com. Приступљено 23. 1. 2022. 
  3. ^ „Književnost: VLADO DIJAK”. exyujemojafurka.blogspot.com. Приступљено 23. 1. 2022. 
  4. ^ „Ambasador boema”. xxzmagazin.com. Архивирано из оригинала 05. 10. 2022. г. Приступљено 23. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]