Владо Черноземски
Владо Черноземски | |
|---|---|
 У усташкој униформи 1934. године. | |
| Пуно име | Величко Димитров Керин |
| Датум рођења | 19. октобар 1897. |
| Место рођења | село Каменица код Велинграда, Кнежевина Бугарска |
| Датум смрти | 9. октобар 1934. (36 год.) |
| Место смрти | Марсељ, Француска |
Величко Димитров Керин (село Каменица, 19. октобар 1897 — Марсељ, 9. октобар 1934), познатији под псеудонимом Владо Георгијев Черноземски, био је бугарски[1][2][3][4][5][6][7][8][9] терориста, припадник ВМРО-а, који је 9. октобра 1934. у Марсеју убио југословенског краља Александра I и министра спољних послова Француске Луја Бартуа. Приликом атентата Величко Керин је и сам усмрћен.
Код атентатора је пронађен пасош на име Петр Келемен издат од генералног конзулата Републике Чехословачке у Загребу. Убица је имао више лажних имена: Владо шофер, Рудолф Сук, Владимир Димитров, Стјепан Димитров, Георги Стојанов, Владо Георгијев Черноземски, Величко Стојанов, Величко Георгијев.
На листи злодела имао је и убиства двојице бугарских народних посланика.[10]
Биографија
[уреди | уреди извор]Керин је рођен у селу Каменица (данас део града Велинграда). У ВМРО је ступио 1922. Након убиства Дима Хаџидимова, бугарског народног посланика из редова Бугарске комунистичке партије 1924, осуђен је на смрт 1928, али је амнестиран 1932. Такође је убио члана ВМРО-а 1930.
Крајем августа 1934. године, на позив Анта Павелића, Черноземски врши обуку усташа за атентат на краља Александра у логору Јанка Пуста и Нађ Кањижа. Након обуке избрана су још тројица атентатора: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил, који су са лажним пасошима ушли у Француску, дана 9. октобра 1934. у Марсељу[11]
Марсељски атентат
[уреди | уреди извор]
Величко Керин је убио југословенског краља Александра I и смртно ранио министра спољних послова Француске Луја Бартуа. У гужви која је уследила, Керина је мачем оборио француски поручник Жил Пиоле, а затим су га погођеног са више метака у тело на смрт претукли окупљени грађани. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро, не изговоривши ни једну реч. Код њега је пронађен чехословачки пасош на име Петар Келеман, два пиштоља, маузер C96 калибра 7,62 mm и валтер, две бомбе, бусола и 1.700 франака.
Пасош је издао чехословачки конзулат у Загребу. Керин је имао на десној руци истетовирану мртвачку главу и две укрштене кости, а изнад четири слова, ћирилицом, ВМРО.
Тајно је сахрањен на непознатом месту. Постхумно је проглашен за најопаснијег терористу у Европи. У данашњој Бугарској више улица носи име по њему, у неколико градова.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ * Istoricheski pregled, Books 1-6, Bŭlgarsko istorichesko druzhestvo, Institut za istoria (Bŭlgarska akademia na naukite), (1987). стр. 49.
- Велинград - online, публикувано на 12 октомври 2010 г. В памет на Владо Черноземски. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2023)
- Атентатът в Марсилия, Владо Черноземски. Живот, отдаден на Македония, Митре Стаменов, (Издание на ВМРО-СМД, София, 1993)[1]
- Request of the Yugoslav government under article 11, paragraph 2, of the Covenant: Communication from the Hungarian government, Hungary - Yugoslavia, League of Nations, Tibor Eckhardt, Publisher League of Nations, (1934). стр. 8.
- Stefan Troebst,"Historical Politics and Historical “Masterpieces” in Macedonia before and after 1991 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2004)", New Balkan Politics, Issue 6, 2003: "... the suicide-assassin from VMRO, Vlado Cernozemski, who, on orders from Mihajlov and his ethno-national VMRO, which was defined as Bulgarian, killed the Yugoslav king Alexander I Karadzordzevic and the French Minister of Foreign Affairs Louis Bareau in Marseilles in 1934."
- ^ Banac 1988, стр. 326.
- ^ Groueff 1987.
- ^ Kosta, Todorov (март 2007). Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman. Read Books. стр. 261. ISBN 978-1-4067-5375-2.
- ^ Maza, Sarah (2011). Violette Nozière: A Story of Murder in 1930s Paris. University of California Press. стр. 230. ISBN 978-0-520-94873-0.
- ^ Kurapovna, Marcia (2009). Shadows on the Mountain: The Allies, the Resistance, and the Rivalries that Doomed WWII Yugoslavia. Wiley. стр. 107. ISBN 978-0-470-61566-9.
- ^ Udovički, Jasminka; Ridgeway, James (1995). Yugoslavia's ethnic nightmare: the inside story of Europe's unfolding ordeal. Lawrence Hill Books. ISBN 978-1-55652-215-4.
- ^ Kostov, Chris (2010). Contested Ethnic Identity: The Case of Macedonian Immigrants in Toronto, 1900-1996. Peter Lang. стр. 139. ISBN 978-3-0343-0196-1.
- ^ Ridgeway, James (2000). Burn This House: The Making and Unmaking of Yugoslavia. Duke University Press. стр. 35. ISBN 978-0-8223-2590-1.
- ^ „Александар први - краљ Југославије : 1918-1934 / аутор изложбе и каталога Митар Тодоровић. - Београд : Архив Србије и Црне Горе, 2006”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2019. г. Приступљено 02. 07. 2017.
- ^ Rothschild 1959, стр. 277–278.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kosta, Todorov (март 2007). Balkan Firebrand - The Autobiography of a Rebel Soldier and Statesman. Read Books. стр. 261. ISBN 978-1-4067-5375-2.
- Groueff, Stéphane (1987). Crown of Thorns. Madison Books. ISBN 978-0-8191-5778-2.
- Banac, Ivo (1988). The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Cornell University Press. стр. 326. ISBN 978-0-8014-9493-2.
- Rothschild, Joseph (1959). The Communist Party of Bulgaria; Origins and Development, 1883-1936. Columbia University Press.
- Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 изд.). Beograd: Privredni pregled.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Усташке активности и везе Анте Павелића са ВМРО између два рата (језик: српски)
- Одлука о атентату и покушај у Загребу (језик: српски)
- Атентат (језик: српски)
- Суђење (језик: српски)
- Последице неславног прекида суђења (језик: српски)
- Други дан суђења (6. фебруар 1936) (језик: српски)
- Четврта седница (6. фебруар, после подне) (језик: српски)
- Трећи дан суђења (језик: српски)
- Четврти дан суђења (језик: српски)
- Последњи дан суђења (језик: српски)
- Судбине атентатора и саучесника атентата у Марсељу (језик: српски)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
