Власи (Балкан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Власи.
Карта која показује подручја Балкана настањена Власима
Власи у Источној Србији по попису из 2002.

Власи је назив који се употребљава за романизоване становнике југоисточне Европе. Главне групе Влаха су Дако-Романи (Румуни, Молдавци, Власи Србије), Цинцари, Мегленски Власи и Истарски Власи. У етнографском смислу, Власи су потомци романизованих балканских староседелаца (Илира, Трачана, Дачана) и римских колониста, који су се, током времена, мешали и са Јужним Словенима.

Име и религија[уреди]

Име Власи је словенско-германског порекла и значи Римљани или Романи. Сами Власи, на својим језицима, за себе користе имена која су обично варијација речи Романус. Власи су углавном православне вероисповести. Име Латини и Власи су уској историјској, културолошкој и етимолошкој вези, па је могуће да су ова имена у старини потекла од сточарског сталежа, од речи вол, као што је и италијанско име потекло од речи теле, витело. Волос, словенски бог је заштитник и сточара, а у средњем веку Власи су сточари. Немци и неки словенски народи романске, латинске народе зову још и власима.

Гашпар Вињалић је крајем 18. века о Власима и Каравласима записао:

„Православне зове Власи. То нису били народи Крбаве и Лике који су дошли из Влашке, него се служи термином који су употребљавали Турци кад су хтјели разликовати православне од католика, називајући православне Власима, а католике Латини. Но, кад су говорили о правим Власима, који имају различит језик од славенског, називаху их Каравласи.”

[1]

Влашки народи[уреди]

1. Дакоромани

2. Цинцари или Аромуни (Цинцарски језик или армански језик)

3. Мегленски Власи (Меглено-влашки језик)

4. Истарски Власи или Ћићи / Ћирибирци (Истро-романски језик)

Референце[уреди]

  1. Вињалић, Гашпар (2010). Кратки повијесни и кронолошки преглед збивања која су се догодила Славенима у Далмацији, Хрватској и Босни 1514—1769., pp. 156. Сплит: Књижевни круг. 

Спољашње везе[уреди]