Власта Ценић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Власта Ценић
Пуно имеВласта Н. Ценић
Датум рођења(1957-10-10)10. октобар 1957.(61 год.)
Место рођењаКочане
  ФНРЈ
Период1987 — данас
Најважнија дела
Бате ће се жени

Власта Н. Ценић (Кочане, код Дољевца, 10. октобар 1957) је српски песник за децу.

Биографија[уреди]

Власта Н. Ценић је рођен 10. октобра 1957. године у селу Кочану, у општини Дољевац, где и данас живи.[1] Ожењен је супругом Свилком и има сина Ивана. Отац му је Никола, а мајка Јаворка и она је из заплањског села Дукат. Учитељи у школи у Кочану су му били Евица и Миодраг Станковић. Основну школу је завршио у Дољевцу, 1972. године. Завршио је Машинску техничку школу у Прокупљу, 1976. године и Вишу педагошку школу у Призрену, 1979. године. Југословенску књижевност и српски језик је студирао у Скопљу и Приштини.[2] По струци је професор југословенске књижевности и српског језика. Од 1979. године ради у Oсновној школи „Вук Караџић“ у Дољевцу где предаје српски језик.[1]

Власта је један од познатих песника за децу. Пише поезију за децу и сакупља народно благо дољевачког краја. Објављивао је у часописима „Змај“, „Витез“, „Освит“ (Лесковац), „Развитак“ (Зајечар), „Гороцвет“ (Јагодина), Ризница (Бања Лука) и другим.[3]

Његова песничка збирка „Бате ће се жени“ обилује песмама на родном дијалекту (дијалект његовог села Кочана, призренско-јужноморавски тип призренско-тимочког дијалекта).[4]

Песме је рецитовао у следећим градовима: Београд, Софија, Источно Сарајево, Бања Лука, Прибој, Косовска Митровица, Грачаница и широм Србије.[2]

Члан је Удружења књижевника Србије, Књижевног друштва просветних радника Србије, Удружења писаца и књижевних преводилаца Ниша од 1990. године и члан уредништва дечјег часописа „Витез“.[5]

Власта Ценић је идејни творац манифестације „Сусрети просветних радника књижевних стваралаца за децу“, која се одржава од 1994. године у Основној школи „Вук Караџић“ у Дољевцу.[6]

Написао је неколико песама које су компоноване за дечје музичке фестивале.

Књиге[уреди]

До сада је објавио следеће књиге:

  • Песникиња ласта, Дољевац, 1987.
  • Штрапке, Ниш, 1989.
  • Кладенче, Дољевац, 1990.
  • Штрапке, Параћин, 1992.
  • Волеле се шушумиге, Параћин, 1993.
  • Меденићи, Дољевац, 1994.
  • Бате ће се жени, Ниш, 1996.
  • Раднички воз у 5 и 10, Београд, 1998.
  • Песме, Нови Сад, 2003.
  • Крилати камен, Ниш, 2008.
  • Да л' ја чувам овце или овце мене, Ниш, 2013.[2]
  • Плетене песме, Кочане, 2015.

Антологије[уреди]

Песме Власте Ценића заступљене су у следећим антологијама:

  • Антологија љубавне поезије за младе, Дечја литература, Београд, 1998. године,
  • Антологија нишких писаца за децу, Просвета, Ниш, 2004. године,
  • Антологија „Сви у напад“, спортски цветник, Витез, Београд, 2005. године,
  • Антологија „До смеха, суза и аплауза“, ИПА Јабучка гора, Врбас, 2005. године,
  • Антологија српске поезије за децу „Дете је најлепша песма“[a], Book&Marso, Београд, 2007. године,
  • Мала антологија српске поезије о зими и њеним чаролијама „Зима, зима, е па шта је“, Београд, 2008. године,
  • Антологија српског песништва за децу[b], Српска књига, Рума, 2009. године.[2]

Награде[уреди]

  • Друга награда на Југословенском фестивалу „Булка“ у Црвенки, 1996. године[3],
  • Прва награда за допринос одраслих писаца ведром духу детињства на Фестивалу хумора за децу у Лазаревцу, 1997. године[3] за књигу „Бате ће се жени“,
  • Награда дечјег жирија на Југословенском фестивалу песника за децу „Булка“ у Црвенки, 1997. године[2],
  • Прва награда на Југословенском фестивалу песника за децу „Булка“ у Црвенки, 2002. године[3] за песму „Прво бријање“,
  • Друга награда на Југословенском фестивалу песника за децу „Булка“ у Црвенки, 2007. године за песму „Игла која има увце“[2],
  • Награду „Гордана Брајовић“ за најбољу књигу за децу и омладину коју додељује компанија „Новости“ добио је за збирку песама „Крилати камен“ и дели је са Урошем Петровићем који је написао збирку прича „Мистерије Гинкове улице“, у Алексинцу, 2009. године[7],
  • Трећа награда на конкурсу „Јутро над Озреном 2011“ за песму „Гаљинка“ у Сокобањи, 2011. године.[8]

Критике[уреди]

  • „Рукопис песама ведрог наслова „Бате ће се жени“ оцењујемо као леп књижевни допринос, нарочитих језичких вредности којима се посебно афирмише завичајни говор Јужносрбијанаца, иначе неправедно омаловажен и изопштен као матерњи говор одвећ наглом реформом Вука Стефановића Караџића... Ова књига репрезентативо уводи Дољевац у књижевну географију Србије.“ Саша Хаџи Танчић
  • „У својој малој дољевачкој општини, у огранку истог нам језика, царује његово песничко височанство Власта Ценић. И ма како се преуредила планета, ова књига ће бранити наш језик као најтрајнију царевину. Све песме осећам сасвим својим, као да су ми одбегле у његове корице, што би значило - малчице му завидим.“ Мошо Одаловић
  • „Ценић је песник нежности, мекоће сећања, лепог осећања за свето у присећању на родитеље и злато детињства, духовит и маштовит, који из својих сећања на ране дане живљења извлачи слике које у песмама добијају универзална значења.“ Перо Зубац
  • „Власта Ценић је мене купио тако што је, пишући на народном, дољевачком језику, написао како „мој деда пцује“. Ја сам био пресрећан када сам то чуо. Ево човека који је успео да каже кратко и јасно све што се многи песници упињу да кажу, да деца размишљају о свом телу, о свом животу на тај начин док су још мали, док им је „пцувало малечко“. Од највећих песника остане пар стихова. Код Ценића то је једна реч, пцувало. Одмах сам га препоручио неким људима: „Зовите га, биће вам лепо с њим.“. Тако је и било.“ Душко Трифуновић
  • „У стиховима Власте Ценића траје говор непоновљиве лепоте: речи лепе и прелепе, знане а заборављене и поново откривене, речи које радују и којима се радујемо, живе и неуништиве, светиљке из неких нама непознатих предела, као корење, као трава троскот која расте поред путева, а неунуштива је.“ Воја Красић
  • „Чувајте ову књигу злата вредну. Ценић је победио на фестивалу у Црвенки, освојио публику у Београду, ушао у антологије. Попут Боре Станковића и Стевана Сремца прославио је својим стваралаштвом југ Србије.“ Недељко Попадић

„Драги Власто, дољевачка ласто,
благо души док тако певуши.
Мој Ценићу, ценим те баш зато
што си расто, а ниси прерасто!“ Добрица Ерић [2]

Напомене[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ценић 1996, стр. 51.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Issuu. „Бате ће се жени”. Приступљено 28. 12. 2014. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Док живи језик, живи и народ, стр. 14, Приступљено 2. 10. 2013.
  4. ^ Башта Балкана. „Љубав на јужњачки начин - Власта Ценић”. Приступљено 2. 10. 2013. 
  5. ^ Сви Срби света. „Час поезије у Дољевцу”. Приступљено 2. 10. 2014. 
  6. ^ Новости југа - У част деце и књиге Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 6, 2014) (на језику: енглески), стр. 6, Приступљено 2. 10. 2014.
  7. ^ Новости. „Смотра младих литерата”. Приступљено 2. 10. 2013. 
  8. ^ Соко Бања. „Резултати књижевног конкурса „Јутро над Озреном 2011. Архивирано из оригинала на датум 06. 10. 2014. Приступљено 2. 10. 2014. 

Литература[уреди]

  • Ценић, Власта (1996). Бате ће се жени. Ниш: ДИП Градина. ISBN 86-7129-023-9. 

Спољашње везе[уреди]