Влашки До (Жабари)

Влашки До
Влашки До;
	Црква Свете Тројице
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Жабари
Становништво
— 2022.	1.142
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 05″ С; 21° 12′ 26″ И / 44.484666° С; 21.207333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	171 m
	Влашки До Влашки До на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Влашки До је насеље у Србији у општини Жабари у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 1142 становника.

Географија

Влашки До је село у Србији које се налази 14 километара северно од Жабара, на надморској висини од 95 m. Село је збијеног типа, правоугаоног облика и смештено је дуж пута Свилајнац-Пожаревац-Костолац, на додиру алувијалне равни Велике Мораве и Сопотске Греде.

Изнад села се налази неколико висова: Локва (234 m), Орница (179 m). Источно од села је заселак Точка, такође збијеног типа и правоугаоног облика. Точка је од Влашког Дола удаљена 2 километра. Влашки До се пружа меридијанским правцем (правац север-југ, дужина 4 километра). Површина атара села износи 2791 хектар. Надомак села извире поток Приложац, који се улива у Чокордин.

Историја

Влашки До се помиње 1467. године у Браничевском тефтеру. Тада је насеље било у области Лучице и имало је само 14 кућа. Половином XVII века село се налазило западно од данашњег положаја, између Ресаве и Велике Мораве, у потезу Прњавор (тада је имало 12 кућа).

Због честих поплава мештани су се преселили преко Ресаве. Следеће пресељење је наредио Кнез Милош који је наредио и просецање пута Свилајнац-Пожаревац, дуж кога је и Влашки До (у XIX веку). Пут Свилајнац-Пожаревац изграђен је 1830. године.

До 1949. године назив насеља је био Томиславац, у периоду 1949-1952. назив је био Велики Влашки До и коначно 1952. године добија данашњи назив.

Највећа заветина је Тројица.

Демографија

У насељу Влашки До живи 1031 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 44,8 година (42,2 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 469 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.789
1953.	2.801
1961.	2.788
1971.	2.622
1981.	2.614
1991.	2.376	1.593
2002.	1.310	2.502
2011.	1.267

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	1.283	97,93%
Румуни	17	1,29%
Немци	1	0,07%
Мађари	1	0,07%
Македонци	1	0,07%
непознато	4	0,30%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	2
80+	18	32
75—79	35	54
70—74	56	80
65—69	46	61
60—64	46	53
55—59	35	34
50—54	47	47
45—49	36	38
40—44	20	22
35—39	28	18
30—34	25	35
25—29	27	28
20—24	48	28
15—19	42	36
10—14	46	38
5—9	46	42
0—4	32	29
Просек :	42,2	47,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	601	635	690	645	620	551	469

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	129	127	69	62	42	26	7	6	1	0	2,79

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	509	101	338	40	29	1
Женски	568	45	348	159	13	3
УКУПНО	1.077	146	686	199	42	4

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	303	245	0	0	11
Женски	175	148	0	0	6
Укупно	478	393	0	0	17

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	2	12	2	5
Женски	0	0	10	1	1
Укупно	3	2	22	3	6

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	1	5	6	2
Женски	0	0	1	3	4
Укупно	2	1	6	9	6

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	2
Женски	1	0	0	0
Укупно	6	0	0	2

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]