Пређи на садржај

Влковија

Координате: 43° 05′ 07″ С; 22° 55′ 00″ И / 43.085333° С; 22.916666° И / 43.085333; 22.916666
С Википедије, слободне енциклопедије
Влковија
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2022.Пад 5
Географске карактеристике
Координате43° 05′ 07″ С; 22° 55′ 00″ И / 43.085333° С; 22.916666° И / 43.085333; 22.916666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина974 m
Влковија на карти Србије
Влковија
Влковија
Влковија на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Влковија (буг. Вълковия) је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 5 становника.

Влковија је село збијеног типа. Налази се на 22 км далеко од Димитровграда, само пола километра удаљена од српско-бугарске границе. Налази се испод венца Видлича на рубу горњовисочке котлине.

Помиње се у турским изворима из 15. века као Влковија а из 16. века као Вуковија. О настанку села легенди нема. Једна легенда каже да је била нешто ниже према реци Височици па се због влаге померила на садашње селиште: Влковија је била куде је са Пртелев кладенац. Побегли од влагу отуд та по-нагор - казивања Герче Најденова. Две легенде говоре о настанку имена села. По прво је име добила по вуцима којих свуда око ње и данас има много а по другој легенди се казује да име села нема везе са вуковима.

По легенди је Турчин поделио имовину на једанаест влковијских породица а себи оставио најбољу трећину атара за читлук према Градишту и Доброгледу у Бугарској.

Постављањем границе 1920. године је село изгубило пола свог атара које су претежно оранице и простор на коме су биле појате што је утицало на осиромашење села. Дати су им за компензацију сувати села Брље.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Влковија живи 19 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 70,9 година (69,0 код мушкараца и 73,1 код жена). У насељу је 2002. године било 10 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,70.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 409
1953. 351
1961. 249
1971. 149
1981. 89
1991. 53 53
2002. 17 17
2011. 19
2022. 5
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
15 88,23%
Срби
  
1 5,88%
Југословени
  
1 5,88%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 77 80 68 55 44 31 10


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 4 5 1 0 0 0 0 0 0 0 1,70
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 10 0 8 1 1 0
Женски 7 0 6 1 0 0
УКУПНО 17 0 14 2 1 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 8 7 0 0 0
Женски 6 6 0 0 0
Укупно 14 13 0 0 0
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 1 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 1 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија Старе планине - Горњи Висок од Браћеваца до Влковије и Шугрин, Пиротски зборник, 2002, бр.27-28 УДК 801.311

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]