Вограликов ланац

С Википедије, слободне енциклопедије

Вограликов ланац је сликовит приказ у облику затвореног ланца свих чинилаца и услова неопходних за појаву и ширење заразних болести, као и њихову међусобну повезаност и зависност. Осмислио га је признати руски инфектолог и епидемиолог Габриел Вогралик.[1][2]

Карике у Вограликовом ланцу[уреди | уреди извор]

Вограликов ланац има следећих пет карика:

  • Извор инфекције и изложеност зарази (екпозиција).
  • Путеви преношења узрочника болести.
  • Улазна врата узрочника у организам домаћина.
  • Довољна количина (доза) и вируленција микроорганизама.
  • Диспозиција или имунитет организма домаћина.

Извор инфекције[уреди | уреди извор]

Инфекција подразумева активно или пасивно продирање изазивача болести (микроорганизама) и њихово задржавање и размножавање у организму домаћина (макроорганизма). Инфекцијом, страни организми покушавају да прилагоде домаћина (његове ћелије и делове ћелија) сопственом размножавању. Инфективни или патогени организми ометају нормално функционисање организма домаћина и могу довести до хроничних рана, гангрене, губитка инфицираног дела организма, па чак и смрти. Реакција домаћина на инфекцију је запаљење.

У општем говору, под појмом патогена се подразумева микроскопски организам, иако је стварна дефиниција много шира и укључује бактерије, паразите, гљивице, вируси, прионе и вироиде.

Путеви преношења[уреди | уреди извор]

Инфекција се може пренети:

1. Контактом - директно (директан контакт заражене особе са другом особом) и индиректно (кроз кревет пацијента, кроз ствари које је заражена особа користила).

2. Преко хране и воде

3. Земљиштем

4. Ваздухом, капљицама (инфекције капљицама)

5. Преносиоцима - векторима (инсекти)

Улазна врата инфекције[уреди | уреди извор]

Улазна врата инфекције могу бити:

  • респираторни систем,
  • дигестивни систем,
  • оштећена кожа (када постоје повреде на кожи - посекотине, опекотине ...)
  • слузокожа (нпр. слузокожа ока или носа).

Доза и вируленција[уреди | уреди извор]

Диспозиција и имунитет[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ . Јовић, Р., и Јовић, Н. [1999]. Здравствена и социјална заштита у ванредним приликама и у рату. Факултет одбране и заштите Универзитета у Београду, стр. 347-351
  2. ^ Јовић, Р. [1999]. Основе атомско-биолошко-хемијске одбране и заштите. Факултет одбране и заштите Универзитета у Београду. стр. 393-400;

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).