Водвиљ

Чувени амерички водвиљски пар Мортон и Мајо, 1924
Зграда некадашњег Водвиљ театра у Паризу

Водвиљ је краћи комични позоришни комад без великог заплета, проткан куплетима[а] - шаљивим монолозима и призорима у којима се изводе популарне мелодије.[2] Појмом водвиљ означава се и позориште у којем се изводе овакви комади. Писац водвиља назива се водвиљист(а)[3]

Појам водвиљ првенствено је означавао врсту народне песме сатиричне садржине у француској.[3] Етимолошки, француски израз vaudeville настао је од израза vau-de-vire према долини Вире у Нормандији где је та врста песме била веома популарна, или од израза voix de ville (градски гласови) који се употребљавао у Молијерово доба.[4]

Настанак[уреди | уреди извор]

Водвиљ води порекло од световних напева налик шансонама, а у 16. веку често се изводио и као плес. Временом се у водвиљ додаје и говорни текст и постепено се занемарује музика, односно поетски стил изражавања. Тиме почиње све више да личи на весели комад заснован на комичним ситуацијама, у циљу да се гледаоци што више насмеју и забаве,[2] па на прелазу 17. у 18. век налази примену и у позоришту. У пародијама опера или комедијама са музичким нумерама, које су у 18. веку. прерасле у комичну оперу (opéra comique), у завршници се изводи водвиљ-финале у којем глумци певајући износе поуку комада.[4]

Развој[уреди | уреди извор]

Водвиљ је временом истиснут из комичне опере, али се задржао у популарном позоришту Европе и САД до половине 20. века и постао је синоним за музичко-сценски комад са популарним музичким нумерама. Развивши се у сатирично позоришно дело, водвиљ се изводио на париским булеварским позорницама (Théâtre du Vaudeville, основан 1791). По узору на француску слична сценска дела стварана су и у другим земљама, нарочито у Енглеској и Америци, гдје је водвиљ добио изразито забавни ревијски карактер.[4]

Познати писци водвиља су: Жорж Фејдо (Не шетај се гола),[5] Ежен Лабиш, а чак се и Жил Верн, који је своју књижевну каријеру је започео као позоришни писац, опробао у писању ове врсте позоришног дела.[6] Водвиљ као форма није напуштен ни у 20. веку, па је тако француски драмски писац Робер Тома (Robert Thomas, 1927–1989), познат по својим криминалистичких комедијама, написао криминалистички водвиљ Неочекивани пријатељ.[7]

Коста Трифковић

Водвиљ у Србији[уреди | уреди извор]

Водвиљ се као драмска форма код нас данас ређе користи, али је почетком 20. века био веома популаран међу комичарима.[2] У српску драмску књижевност увео га је Коста Трифковић и тиме, према речима Јована Христића, извршио малу револуцију у историји наше драмске књижевности:[8]

Плакат за један амерички водвиљ из 1899. године

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Куплет (фр. couplet, од латинског copulare - спојити, скопчати) означава: 1. строфу једне песмице; 2. у француској комичној опери песмицу духовите, социјалне или политичке садржине; 3. у водвиљу песму чије се строфе певају по истој мелодији, обично са рефреном. Правилно се изговара „купле”. Од појма куплет настао је и израз „куплетирати”, са значењем ругати се, исмевати у стиховима, певати куплете.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вујаклија 1986, стр. 486
  2. ^ а б в „Vodvilj”. Veliki rečnik. Приступљено 30. 12. 2017. 
  3. ^ а б Вујаклија 1986, стр. 155
  4. ^ а б в „vodvilj”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 08. 08. 2017. 
  5. ^ „НЕ ШЕТАЈ СЕ ГОЛА (Mais n’te promène donc pas toute nue!) – водвиљ”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 
  6. ^ „ВЕРН Жил (Jules Verne)”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 
  7. ^ „ТОМА Робер (Robert Thomas)”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ „ТРИФКОВИЋ Константин-Коста”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103

Спољашње везе[уреди | уреди извор]