Водвиљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чувени амерички водвиљски пар Мортон и Мајо, 1924
Зграда некадашњег Водвиљ театра у Паризу

Водвиљ је краћи комични позоришни комад без великог заплета, проткан куплетима[a] - шаљивим монолозима и призорима у којима се изводе популарне мелодије.[2] Појмом водвиљ означава се и позориште у којем се изводе овакви комади. Писац водвиља назива се водвиљист(а)[3]

Појам водвиљ првенствено је означавао врсту народне песме сатиричне садржине у француској.[3] Етимолошки, француски израз vaudeville настао је од израза vau-de-vire према долини Вире у Нормандији где је та врста песме била веома популарна, или од израза voix de ville (градски гласови) који се употребљавао у Молијерово доба.[4]

Настанак[уреди]

Водвиљ води порекло од световних напева налик шансонама, а у 16. веку често се изводио и као плес. Временом се у водвиљ додаје и говорни текст и постепено се занемарује музика, односно поетски стил изражавања. Тиме почиње све више да личи на весели комад заснован на комичним ситуацијама, у циљу да се гледаоци што више насмеју и забаве,[2] па на прелазу 17. у 18. век налази примену и у позоришту. У пародијама опера или комедијама са музичким нумерама, које су у 18. веку. прерасле у комичну оперу (opéra comique), у завршници се изводи водвиљ-финале у којем глумци певајући износе поуку комада.[4]

Развој[уреди]

Водвиљ је временом истиснут из комичне опере, али се задржао у популарном позоришту Европе и САД до половине 20. века и постао је синоним за музичко-сценски комад са популарним музичким нумерама. Развивши се у сатирично позоришно дело, водвиљ се изводио на париским булеварским позорницама (Théâtre du Vaudeville, основан 1791). По узору на француску слична сценска дела стварана су и у другим земљама, нарочито у Енглеској и Америци, гдје је водвиљ добио изразито забавни ревијски карактер.[4]

Познати писци водвиља су: Жорж Фејдо (Не шетај се гола),[5] Ежен Лабиш, а чак се и Жил Верн, који је своју књижевну каријеру је започео као позоришни писац, опробао у писању ове врсте позоришног дела.[6] Водвиљ као форма није напуштен ни у 20. веку, па је тако француски драмски писац Робер Тома (Robert Thomas, 1927–1989), познат по својим криминалистичких комедијама, написао криминалистички водвиљ Неочекивани пријатељ.[7]

Коста Трифковић

Водвиљ у Србији[уреди]

Водвиљ се као драмска форма код нас данас ређе користи, али је почетком 20. века био веома популаран међу комичарима.[2] У српску драмску књижевност увео га је Коста Трифковић и тиме, према речима Јована Христића, извршио малу револуцију у историји наше драмске књижевности:[8]

Плакат за један амерички водвиљ из 1899. године

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Куплет (фр. couplet, од латинског copulare - спојити, скопчати) означава: 1. строфу једне песмице; 2. у француској комичној опери песмицу духовите, социјалне или политичке садржине; 3. у водвиљу песму чије се строфе певају по истој мелодији, обично са рефреном. Правилно се изговара „купле”. Од појма куплет настао је и израз „куплетирати”, са значењем ругати се, исмевати у стиховима, певати куплете.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ Вујаклија 1986, стр. 486
  2. 2,0 2,1 2,2 „Vodvilj”. Veliki rečnik. Приступљено 30. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 Вујаклија 1986, стр. 155
  4. 4,0 4,1 4,2 „vodvilj”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 08. 08. 2017. 
  5. ^ „НЕ ШЕТАЈ СЕ ГОЛА (Mais n’te promène donc pas toute nue!) – водвиљ”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 
  6. ^ „ВЕРН Жил (Jules Verne)”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 
  7. ^ „ТОМА Робер (Robert Thomas)”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 
  8. ^ „ТРИФКОВИЋ Константин-Коста”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 30. 12. 2017. 

Литература[уреди]

  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 30905103

Спољашње везе[уреди]