Воден (Грчка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Воден
Έδεσσα
VodenVarosh.JPG
Воден, стара варош
Административни подаци
Држава  Грчка
Периферија Средишња Македонија
Округ Пела
Становништво
Становништво
 — 2011. 28.814
 — густина 47,59 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 40°48′00″ СГШ; 22°03′00″ ИГД / 40.800° СГШ; 22.050° ИГД / 40.800; 22.050Координате: 40°48′00″ СГШ; 22°03′00″ ИГД / 40.800° СГШ; 22.050° ИГД / 40.800; 22.050
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина 320 м
Површина 605,5 км2
Воден на мапи Грчке
Воден
Воден
Поштански број 582 00
Регистарска ознака ΕΕ

Воден (грч. Έδεσσα [Édessa — Едеса]; до 1923: Βοδενά [Vodená — Водена]) је главни град округа Пела, на северозападу периферије Средишња Македонија.[1]

Положај општине Воден у префектури Пела

Име[уреди]

Назив „Едеса“ је вероватно фригијског,[2][3], мада поједини аутори тврде да би могао бити илирског порекла и значи „Кула у води“, док је словенски назив „Воден“ изведен од речи „вода“.

Положај[уреди]

Град се налази у северном делу Егејске Македоније, у подножју планина ка Републици Македонији.

Историја[уреди]

Подручје града је насељено у античко доба. Данас су овде откривени остаци римског града на тада веома важном путу Игњација. У раздобљу 7. и 8. века, на овом подручју се насељавају Словени и јавља се насеље под именом „Воден“. Град је био и у оквиру Душановог царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.

По документу француског комаданта генерала Мармона из 1807. године, у којем се извештава о ситуацији на Балкану (Турској), за Воден се каже само: "језик грчки и српски".[4]

Воден се почетком 20. века јавља као важно средиште производње свиле и то је остао и након што град постаје део савремене Грчке. После Грчко-турског рата, месно муслиманско становништво је исељено у Турску, а на њихово место су досељени Грци из Мале Азије.

Немци су спалили град 1944, што га је знатно уназадило, због чега је изгубио значај који више није повратио.

Срби у Водену[уреди]

Из Водена је Наста Петровић трговац у Београду и пренумерант једне српске књиге 1829. године.

Као претплатник једне српске књиге у Београду се јавља извесни Дијамандија Наумовић трговац родом из Водена.

Христо Сакалеровић је био први власник српске школе у Водену.[5] Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.[6] Отворене су заиста током априла две школе, са главним наставним језицима, турским и српским - у српској. Српску четвроразредну основну школу су чиниле мушка и женска. Било је те јесени уписано 107 ђака, а учитељски колектив су чинили управитељ, један учитељ и две учитељице.[7] Августа 1899. године било је уписано 68 мушких и 30 женских ученика. Исти однос, али 20 према 10 био је и у забавишту. Поред четири разреда основне била су и два виша разреда грађанске школе. Управитељ српске школе тада је Милорад Ђукановић родом из Ваљева, поред њега у забавишту и првом разреду радила је његова супруга Василија Ђукановић (родом из Прилепа). Остатак учитељског тела чинили су: Ванђел Икономовић, Милица Поповић (родом из Горњег Милановца), Јован Ђорђевић (из Криве Јениџе), Никола Антоновић - Самарџић и "мухамеданац" Зејнел бег Капетановић (родом из Бара у Црној Гори). Служба о празнику Савиндану изведена је 1899. године у митрополијској грчкој цркви у месту. Власник школе тада је био Стојан Марковић, највише је допринео прослави.[8] Следеће 1900. године било је кадровских измена: нови управитељ је постао Рафаило Вукадиновић (родом из Дежева), а нови предавачи су били: Димитрије Хаџи Андоновић (из Водена, који је завршио Кутликову цртачку школу у Београду), управитељева супруга Софија Вукадиновић (Београђанка), затим Зорка Бркић (родом из Босне).[9]

Када је 1902. године обављен упис у ту четвороразредну основну школу, а постоје и забавиште, те нижа дворазредна Грађанска школа. Уписано је 98 ученика укупно, а у сваком разреду ради посебно учитељ. Наставнички колектив у Грађанској школи чинили су тада: Стојан Дамјановић предавач и управитељ школе, затим стални учитељи Михаило Бјелић и Ф. Ђукић, а француски и турски језик предавали су Ванђел Икономовић и Зејнел бег Капетановић. За девојчице је организована и настава из предмета, женски ручни рад.

Године 1903. по објављеној статистици у Водену је оваква демографска ситуација. У месту је било укупно 11.070 становника, од којих има "Словена" 7000, а Турака 4000 душа, затим 30 Цинцара и 40 Цигана.[10]

Становништво[уреди]

У последња три пописа забележено је следеће кретање становништва:

Демографија
1981.1991.2001.
16.64217.65918.253

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1981.1991.2001.
-25,05125,619

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Edessa city of waters. Pella — Macedonia — Hellas Greece. Waterfalls, Ancient Edessa, Agios Athanasios, Wetlands, Lake Vegoritis
  2. ^ N.G.L. Hammond, "The Literary Tradition for the Migrations", in The Cambridge Ancient History II.2B:710 1975
  3. ^ Hammond N.G.L, A history of Macedonia, Historical geography and prehistory, Vol. 1, Oxford 1979
  4. ^ "Политика", Београд 1922. године
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  6. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
  7. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
  8. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  9. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1903. године
  10. ^ "Дело", Београд 1903. године

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]