Водоземци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Водоземци
Историја групе: карбон - данас
Вајтова гаталинка (Litoria caerulea)
Систематика
царство: Животиње
тип: Хордати
подтип: Кичмењаци
класа: Amphibia
L., 1758
групе

Temnospondyli
Lepospondyli
Lissamphibia

Екологија таксона

Водоземци или амфибије (лат. Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима (копнени кичмењаци, Tetrapoda) и истовремено њихови еволуционо најнижи представници.

Опште карактеристике[уреди]

Имају променљиву телесну температуру. Имају чуло вида, слуха, мириса и укуса.

Као резултат прилагођавања на сувоземни начин живота највеће промене претрпели су њихов респираторни и крвни систем.

У развићу су ипак везани за воду – оплођење је спољашње и јаја и ларве се развијају у води. Већина водоземаца не води бригу о свом потомству мада има и оних код којих је то веома добро развијено. Тако мужјак жабе примаље (Alytes abstetricans) оплођене јајне ћелије носи прилепљене за задње ноге све док се из њих не излегу младунци, док мужјак јужноамеричке жабе Rhinoderma darwini јаја смешта у резонаторске кесе. Слично њему женка америчке жабе (Pipa dorsigera) на леђима има коморице у које смешта јаја све до излегања младих.

Ларве се од одраслих јединки разликују по томе што:

  • дишу на шкрге;
  • немају ноге већ пливају помоћу пљоснатог, дугачког репа.

После преображаја (метаморфоза) ларве постају прави копнени кичмењаци који:

  • дишу плућима и преко влажне коже;
  • имају пентадактилне (петопрсте), парне ектремитете којима се крећу по чврстој подлози корачањем или скоковима.

Кожа им је, за разлику од искључивих копнених кичмењака (амниота), покривена танким рожним слојем или кутикулом без додатних рожних творевина. У њој се налазе, многобројне слузне жлезде чији продукт, слуз, одржава кожу увек влажном и љигавом што омогућава да се преко ње одвија кожно дисање.

Црево се завршава клоаком. Срце се састоји из две преткоморе и једне коморе. Имају мали и велики крвоток. Кроз њихово срце протиче мешовита крв. Развили су се од шакоперки, групе изумрлих риба. Најстарији познати водоземци су изумрли стегоцефали.

Подела водоземаца[уреди]

Сви данашњи (рецентни) водоземци припадају поткласи Lissamphibia, која се дели на три реда:

1. ред безноги водоземци (гимнофиони) или Apoda (Gimnophiones) - најпознатији представник је цецилија (тропски, црволики водоземац); тело им је покривено коштаним плочицама по чему се разликују од свих осталих водоземаца;

2. ред репати водоземци или Urodela (Caudata) – имају реп током читавог живота; представници: даждевњак, мрмољак, човечија рибица; човечија рибица је неотеничан облик (неотенија – појава стицања полне зрелости на ларвеном ступњу);

3. ред безрепи водоземци (жабе) или Anura (Batrachia, Salientia)– у одраслом стадијуму без репа; развиће путем метаморфозе, ларва пуноглавац; представници: зелена жаба, крастава жаба, гаталинка.

Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, треће издање, завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
  • Калезић, М., Томовић, Љ:Хордата -скрипта, четврто издање, Биолошки факултет, Београд, 2005.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Водоземци