Вожд

Велики вожд Србије
Бивша монархија
Грб Устаничке Србије
Последњи Велики вожд Србије: Милош Обреновић 23. април 1815 — 6. новембар 1817.
Први владар	Карађорђе Петровић
Последњи владар	Милош Обреновић
Облик владавине	устаничка монархија
Престоница	Топола, Београд
Постављење	Устаничка скупштина
Оснивање	14. фебруар 1804.
Престанак	6. новембар 1817. Титула је постала Књаз Србије

Вожд (савремени српски: вођа) је била српска владарска титула која је обједињавала војну и цивилну власт.

Историја

Реч вожд је аутохтоног словенско-српског порекла. У нововековној српској историји се помиње од 1811. године. Карађорђе Петровић се од 1804. до 1808. потписивао као командант, од 1808. до 1811. као предводитељ, а од 1811. као вожд. Након Карађорђа, титулу вожда је од 1815. носио Милош Обреновић, да би је од 1817. заменио владарском титулом књаза.

Носиоци титуле вожда у Србији

      Карађорђевићи       Обреновићи

Редослед	Поглавар државе		Рођен/умро	Почетак владавине	Крај владавине
Велики вожд Србије 1804—1817
1		Карађорђе Петровић	1762–1817	14. фебруар 1804.	7. октобар 1813.
2		Милош Обреновић	1780–1860	23. април 1815.	6. новембар 1817.

Титула вожда у свету

У руском језику често се користио за совјетске вође као што су Владимир Лењин и Јосиф Стаљин као Вожд пролетаријата (рус. Вождь пролетариата) или Вожд Руске комунистичке партије (рус. Вождь Российской Коммунистической Партии). У савременом руском језику, вожд је постао синоним за комунистичке вође. У данашње време реч постаје помало застарела и замењује се војним звањем „врховни командант“ или њеном енглеском верзијом „лидер“. То је пандан речи фирер коју је користио Адолф Хитлер у Нацистичкој Немачки, дуче коју је користио Бенито Мусолини у Фашистичкој Италији и врховни вођа у ДНР Кореји.

Види још

• Устаничка Србија
• Династија Обреновић
• Династија Карађорђевић
• Списак српских владара